General Spasoje Smiljanić u intervjuu za „Pečat“ govori o uzrocima početka NATO agresije 24. marta 1999. godine na SRJ

Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999. je nepravedan (osvajački) rat u svakom pogledu asimetričan, izveden po konceptu vazdušno-kosmičke operacije udarima sa distance, bez upotrebe kopnenih snaga uz stalnu pretnju da će do iste doći. Planiran da traje dva do tri dana trajao je 78 dana, sa višestrukim povećanjem početno angažovanih snaga. Upotrebom zabranjenih i oružja visoke razorne moći Srbiji su naneti ogromna šteta i velika razaranja“, ističe u razgovoru za „Pečat“ general-pukovnik Spasoje Smiljanić, nekadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva (RV) i Protivvazdušne odbrane (PVO) Vojske Jugoslavije, koji je tu funkciju obavljao i za vreme odbrane naše otadžbine od aviona Severnoatlantske alijanse (NATO) 1999. godine. Prema Smiljanićevim rečima, u odnosu na međunarodno ratno i humanitarno pravo agresor je počinio zločin protiv mira i civilnog stanovništva. Naš sagovornik podseća i na najavu NATO agresije od strane generalnog sekretara te Alijanse Havijera Solane.

Kako je tačno glasila uvodna naredba NATO agresije?

23. marta 1999. godine, generalni sekretar NATO Havijer Solana obratio se međunarodnoj javnosti rečima: „Dobro veče dame i gospodo, upravo sam naredio komandantu NATO-a za Evropu, generalu Klarku, da inicira vazduhoplovnu operaciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Namera je da ovom vojnom akcijom podržimo političke ciljeve međunarodne zajednice. Mi dalje želimo da podržimo međunarodne napore da obezbede Jugoslaviji sporazum o jednom prelaznom političkom rešenju. Dozvolite mi da objasnim, NATO ne vodi rat protiv Jugoslavije. Mi nismo u sporu sa jugoslovenskim narodom. Naš cilj je da sprečimo veće humanitarne žrtve i još veće represije i upotrebu sile protiv civilne populacije na Kosovu“.
Dan pre Savet NATO-a doneo je političku odluku za oružanu agresiju iz vazdušnog prostora na SRJ i preneo ovlašćenje generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani da izda naređenje za početak Vazduhoplovne operacije. U večernjim satima 23. marta 1999. godine, Solana je preneo na generala Klarka ovlašćenje da izda izvršno naređenje za početak vazduhoplovne operacije. General Vesli Klark, vrhovni komandant NATO-a za Evropu, uz prethodnu saglasnost vrha američke Komande, oko 17.30 sati 24. marta naredio je početak vazduhoplovne operacije NATO-a. U operaciji vazduhoplovnih snaga NATO-a angažovano je 13 zemalja (Amerika, Francuska, Velika Britanija, Holandija, Kanada, Nemačka, Belgija, Španija, Turska, Italija, Danska, Norveška i Portugalija). Tri zemlje, tada članice NATO-a, (Grčka, Island i Luksemburg) nisu angažovale svoje snage. Grčka se pre početka agresije izjasnila da neće staviti veto na eventualnu agresiju. Odlučila je da pripadnici njenih oružanih snaga ne učestvuju u agresiji. Izjasnila se da neće dozvoliti korišćenje svojih baza za potrebe snaga NATO-a koje učestvuju u agresiji, izuzev onih koje je NATO do tada koristio.

Više u 106. broju magazina “Pečat”