Bošnjačko rukovodstvo u BiH vodi i tajnu i javnu kampanju odbrane zločina, a već drugog dana po hapšenju Ejupa Ganića, diplomatske note pune žuči prestizale su jedna drugu, a ministar Sven Alkalaj uputio je dve protestne note Beogradu, kivan zbog „nastavka agresije na BiH“

Tamo gde prestaje logika, počinje Bosna!“, sa ovih nekoliko reči neprolaznog Andrića, ako se ne bi grebalo ispod površine i ipak tražila logika, mogao bi se opisati slučaj hapšenja Ejupa Ganića, koji je nešto pre manje od 18 godina izdao naređenje: „Čim Alija izađe iz auta, pobij sve“. Dobrovoljačka je gorela.
Logikom i sada vladajućeg ratnog establišmenta na bošnjačkoj političkoj sceni i slučaja Ganić, vest o hapšenju Veselina Vlahovića u Španiji, koji je navodno priznao da je ubio preko 100 muslimana jer su mu ubili ženu i decu, izgledala bi ovako: U Španiji uhapšen Veselin Vlahović.

PROTESTNA NOTA Srpski član Predsedništva BiH poslao je tim svojih pravnih savetnika da izvuku Vlahovića iz zatvora. Ministar inostranih poslova BiH uputio je protestnu notu Španiji i zapretio povlačenjem ambasadora. Na ulicama Madrida i Sarajeva protesti srpskih nevladinih udruženja u znak podrške Vlahoviću. Glavni tužilac BiH, Srbima osumnjičenim za ratne zločine poručio je da ne napuštaju zemlju kako ih ne bi uhapsili u inostranstvu. Na oslobađanju Vlahovića angažovali su se i bivši visoki predstavnici–Pedi Ešdaun i Kristijan–Švarc Šiling.

Član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić uhapšen je 1. marta u Londonu, po zahtevu Srbije zbog sumnje da je učestvovao u napadu na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine kada su ubijena 42, a ranjena 73 vojnika i oficira JNA. Kao ugledni građanin BiH, koji je u maju 1992. godine naredio masakr „agresorske JNA“ koja je mirno, pod zaštitom Unprofora napuštala Sarajevo, za zasluge je  nagrađen diplomatskim pasošem.

U BiH je bio siguran, bezbedan, baš kao i Atif Dudaković. Pravosuđe je 2003. godine i reformisano da predmet „Dobrovoljačka“, „Tuzlanska kolona“ i njima slični nikada ne dospeju na svetlost dana. Ugledni građanin Ganić mogao je mirno da spava. O kakvoj je pravno-političkoj nakazi reč, u slučaju Tužilaštva i Suda BiH, najrečitije govori apel glavnog tužioca BiH Milorada Barašanina, Srbina iz RS, optuženog za ratne zločine da ne putuju u inostranstvo.

„Ne bih putovao u inostranstvo da sam u poziciji optuženih u predmetu Dobrovoljačka ulica… Ganić je znao određenu situaciju i u toj situaciji nije trebao da ide na prostore drugih država“, zavapio je Barašanin.

Drugim rečima: Ostajte ovde, BiH je raj za one koji su počinili zločin nad srpskim narodom.
Tamo gde Barašanin stade, nastavila je Medžida Kreso, predsednica Suda BiH. Ganiću se može suditi samo u BiH (čitaj: nikada i nigde), poručuje Kreso ovih dana sa svetskih govornica.

ODBRANA ZLOČINA Već drugog dana po Ganićevom hapšenju, diplomatske note pune žuči prestizale su jedna drugu. Ministar inostranih poslova Sven Alkalaj uputio je dve protestne note Beogradu, kivan zbog „nastavka agresije na BiH“. Od Velike Britanije je zatražio da se „hitno poboljšaju uslovi boravka Ejupa Ganića u pritvoru, kao i uslovi njegove komunikacije sa predstavnicima Ambasade BiH u ovoj zemlji i advokatima“.

Više u 105. broju magazina “Pečat”

i Internet  portalu www.pecat.co.rs