Kako je došlo do toga da danas svako neupućen u istorijska događanja dolaskom u Jasenovac ni po čemu ne može zaključiti da je tu bio logor smrti u kojem je ubijeno pola miliona Srba

Pretpostavimo da se tamo neke 2020. godine grupa mladih ljudi, slabo obrazovanih a potpuno nezainteresovanih za istoriju, nađe u blizini Jasenovca i videvši interesantan betonski odlivak usred slikovite zelene livade, odluči da ispitaa o čemu se tu radi. Idući dalje u ovoj pretpostavljenoj situaciji pratimo grupu omladinaca koja prilazi betonskoj skulpturi – nemajući pojma da se ona zove „Kameni cvet“ – na toj lokaciji pravi nekoliko zajedničkih fotografija (sa sve kreveljenjem i podizanjem dva prsta iznad glave) a onda kreće prema nekoliko stotina metara udaljenoj kući, zgradi, prostoru pod krovom. Ulaze unutra i posle desetominutnog razgledanja konstatuju da se tu radi o instalaciji neimenovanog umetnika a sve skupa, taj prostor i ona betonska skalamerija na livadi, verovatno predstavlja ispostavu Muzeja savremene umjetnosti iz Zagreba. Sedaju u kola i odlaze.

USTAŠKI LOGOR Da li je ovo preterivanje? Jeste, preterao sam sa vremenom. Gore pretpostavljeno dogodiće se i pre 2020. godine.
Jaša Almuli, ugledni jevrejski publicista i intelektualac, Beograđanin, rekao je ovih dana, povodom promocije svoje najnovije knjige „Jevreji i Srbi u Jasenovcu“ da bi se sadašnja muzejska postavka na prostoru bivšeg ustaškog koncentracionog logora Jasenovac najviše dopala upravo ustašama.
Nema se tu šta dodati, osim pitanja ko je autor onoga što na prostoru nekadašnje tvornice smrti danas, zaista, liči na lošu instalaciju iz palete savremena umetnost.
U pitanju su tri žene: Nataša Mataušić, Leonida Kovač i Helena Paver Njirić.
Prva od njih je istoričar i svojevremeno je „otkrila“ da su ranije izložene fotografije jasenovačkih krvnika i njihovih žrtava u stvari falsifikat kojem, razume se, nije mesto u memorijalnom kompleksu bivšeg koncentracionog logora. Verovatno je zbog toga i angažovana u osmišljavanju nove postavke. Onda se zaključilo da memorijalni kompleks nije mesto ni za noževe, mačete, maljeve, lance i ostale autentične predmete sa kojima su ustaše u Jasenovcu likvidirale Srbe, Jevreje, Cigane…pa je to sklonjeno od očiju javnosti. Da se ljudi ne uzbuđuju.
Ta postavka stara je nešto više od tri godine i sve to vreme predstavlja temu za raspravu. Čim je otkrivena, još onoga dana kad je predstavljena javnosti, oglasili su se Srbi, Jevreji i poneki Hrvat. Možda nećete verovati ali tada se i Stjepan Mesić, sa pozicije predsednika Hrvatske, posle obilaska nove postavke pred okupljenima zapitao hoće li generacijama koje dolaze, po obilasku Jasenovca uopšte biti jasno šta se tu dogodilo.

SPORNE POSTAVKE Julija Koš, iz zagrebačke jevrejske opštine, u vreme nastanka nove postavke u memorijalnom kompleksu bila je član Savjeta Spomen područja Jasenovac, žestoko se te 2006. usprotivila idejama tri gore spomenute žene, ali je, kako sama reče, bila ismejana. I ona je, kao ovih dana njen sunarodnik Almuli, rekla da bi ustaše, da su ostale na vlasti, napravile upravo ovakav memorijalni kompleks kakav danas postoji. Julija zaboravlja da su delomično redizajnirane ustaše na vlasti u Hrvatskoj ponovo došle 1990. godine i da je sadašnja jasenovačka postavka samo produkt onoga što se događalo i još događa i govori u Hrvatskoj poslednjih 20 godina.
Direktor Spomen-područja Jasenovac, u vreme nastajanja sporne postavke, bila je Nataša Jovičić. Ona je to i danas. Na pitanje hoće li nešto da menja u zamisli i realizaciji postavke, s obzirom na brojne zamerke i ogorčenja, dotična je rekla da hoće. Svaka tri meseca rotiraćemo mesta plastičnih panoa koji se nalaze u muzeju – rekla je. Nije se libila da u javnost iznese stav kako je raniji izgled jasenovačke memorijalne postavke u stvari bio „politička propaganda zasnovana na falsifikatima“.

Više u 101. broju magazina “Pečat”