Cinizam prolazi i u našem narodu zato što se ne ispoljava u ogoljenom već u licemernom, dvoličnom vidu, što je formula kojom se mogu zanemariti pravila pristojnosti i ispoljiti ekstremna bestidnost i bezobrazluk. Takvo ponašanje ima pokriće u isticanju nekih viših ciljeva koji bi trebalo da budu alibi i za činjenje najvećih zala.

Teme etnopsihologije i istraživanje problema nacionalnog karaktera i mentaliteta, posle svojevrsne oseke, skoro tabua, u davnom poratnom vremenu i ustrojstvu titoizma, danas postaju predmet bezmalo opsesivnog i strasnog interesovanja u savremenih  Srba.

Naš sagovornik – antropolog, etnolog, pesnik i esejista Bojan Jovanović ubraja se u autore koji su, značajnim delom i bogatom kritičkom rečju, dali nemali doprinos razumevanju pomenutih pitanja. Intelektualac za koga se primećuje da „nije sklon da isprazno veliča srpski narod“, već da su, naprotiv, njegova nastojanja upravljena ka razumevanju i preispitivanju nacionalnog bića, istorije, mitova i sadašnjeg trenutka – uz upečatljivo i vrsno spajanje  strogih metodoloških principa, demokratskih nazora i velikog teorijskog znanja – u ovom i narednom broju „Pečata“, govori o nizu važnih i bolno otvorenih nedoumica srpskog naroda, njegovog identiteta i tragikom obeležene države.

Vaša najnovija knjiga „Rečnik javašluka“(Prometej, 2009.) izazvala je veliku pažnju, a za ovo delo nastalo decenijskim reagovanjem na povode iz „presnog“ života i svakodnevice, kritičari kažu da je „pouzdan vodič kroz srpske mane“. Koliko je pomenuti pojam, imenovan ovim turcizmom, zaista ključ za razumevanje nacionalnog mentaliteta?

Adekvatno shvaćen, ovaj pojam omogućuje razumevanje čitavog sklopa kulturnopatoloških pojava u našem javnom, društvenom, političkom i kulturnom životu. Pojedini događaji se zapravo pravilno i mogu razumeti samo u ključu dominantne crte mentaliteta javašluka. Ta reč „javas“ koja potiče iz arapskog jezika i danas u turskom označava polagano, sporo, dobila je u nas značenje karakteristične psihološke crte. Sporost izražena u polaganom radu i životnom ritmu postala je determinanta odnosa prema vremenu neshvaćenom kao vrednost koja bi se brzinom i ubrzanjem mogla uvećati. Zato se kao posledica neizgrađene moderne svesti o vremenu javlja poslovično zakašnjenje, a nepreciznost vremenskog određenja postaje obrazac za relativizovanje i svih drugih određenja i uspostavljanje proizvoljnosti i voluntarizma kao kriterijuma odnosa prema drugima, prema sebi i svojim obavezama. Takav neodređen odnos prema svetu ne pruža potrebnu izvesnost, a osećanje nesigurnosti nastoji  da se  prevlada verovanjem u sudbinsku neminovnost, odnosno u postojanje nekog unapred određenog scenarija za naš život, koji pokušava da se dopiše odgovarajućim magijskim sredstvima. Odsustvo, dakle, preciznih pravila i njihovo sprovođenje stvara nedovoljno uređenu sredinu čija su ne samo rubna već i centralna mesta izložena manjem ili većem stepenu rasula i haotičnosti.

Čini se da se ovakav „naopaki poredak“ ponegde i ponekad podržava i neguje!?

Takvo stanje posebno pogoduje pojedincima da ostvaruju svoje lične, egoistične interese na štetu onih društvenih i kolektivnih. Ukoliko sa ovog stanovišta nastojimo da razumemo brojne događaje i pojave u našem javnom životu, onda otkrivamo da one potiču kako iz neblagovremenog odnosa prema izvršavanju preuzetih obaveza, odnosa oličenog u stalnom zakašnjenju tako i iz pojedinačnih egoizama koji preovladavaju nad mehanizmom ostvarenja društvenih interesa. Ove dve najbitnije odlike javašluka ocrtavaju i koordinatni sistem u kojem se oblikuju zajedničke kolektivne psihičke crte koje možemo nazvati mentalitetom jednog kolektiva ili jedne sredine.

Na promociji ste primetili da se „Rečnik“ može beskrajno dopisivati, i u šali obećali – enciklopediju javašluka. Pa, ako je taj specifični pojmovnik već viđen kao dragocen putokaz za razumevanje našeg mentaliteta, šta biste mu danas prvo dopisali, i da li postoji nešto što smo, učeći i često teško plaćajući lekciju, eventualno, prevladali i „redu se naučili“?

- Pod uslovnom odrednicom „vakcinacija“, već se može opširno pisati o javašluku nastalom povodom pojave svinjskog gripa. Ukoliko bismo početnu opasnost od epidemije, prenaglašenu u reagovanju zvaničnika na ovu bolest, i potonji odgovor naroda,  izražen u masovnom bojkotu vakcinacije, sagledali u kontekstu ove odrednice, onda bismo mogli uočiti sledeće. Najpre su početkom prošle godine nadležni davali uznemiravajuće prognoze o višemilionskom broju obolelih krajem iste godine. Istovremeno je sa tim sumornim očekivanjima saopšteno da će građani plaćati vakcinaciju i da će se voditi spisak vakcinisanih. Potonje kontradiktorne informacije povodom nabavke vakcine samo su osvetlile stanje u kojem se najnoviji grip pokazao ni manje ni više opasnim od sezonskog. Kada je objavljeno da će vakcinacija biti besplatna za sve, građanima je postalo jasno da je mogu izbeći i preživeti.

Više u 96. broju magazina “Pečat”