O manjkavosti budžeta, kreditnim zaduživanjima, promašenim merama Vlade Srbije, te Statutu Vojvodine i pitanju Kosova govori dr Nenad Popović, predsednik ekonomskog saveta DSS-a.

AKTUELNA VLADA JE NAJBROJNIJA U EVROPI I MEĐU TRI NAJBROJNIJE VLADE U SVETU, S TOM RAZLIKOM ŠTO VEĆINA ČLANOVA NAŠE VLADE NE DOLAZI REDOVNO NA POSAO

Dok vlade u svim drugim zemljama sva raspoloživa sredstva usmeravaju na oporavak i očuvanje domaće privrede, Srbija svojoj privredi daje subvencije u iznosu od 3,5 milijardi dinara odnoso 0,5 odsto budžeta, kaže u razgovoru za „Pečat“ Nenad Popović, predsednik ekonomskog saveta DSS-a.

Nedavno ste sa Skupštinske govornice oštro kritikovali predlog budžeta za 2010. godinu. Na čemu vi, kao uspešni privrednik i doktor ekonomskih nauka, temeljite tezu da nije reč o razvojnom, već razornom budžetu?

Premijer Cvetković je ovaj budžet nazvao razvojnim. Ne može da bude razvojan budžet u kojem imate manjak od preko milijardu evra i u kojem plate državnih službenika prelaze 63 odsto ukupnih rashoda budžeta. Manjak u budžetu porastao je u odnosu na prošlu godinu za 400 miliona evra. Od te sume samo 60 miliona odlazi na kapitalne investicije, dok ostalih 340 miliona odlazi na troškove državne administracije. Da li je to razvoj o kojem govori premijer? Ovaj budžet nije razvojni, on je razorni.

Koliko je ova definicija budžeta u skladu sa obećanjima Vlade Srbije o brzom oporavku srpke privrede?

Od Vlade koja je došla na vlast na bombastičnom obećanju o 200 hiljada novih radnih mesta u Srbiji danas imamo preko 70 hiljada nelikvidnih preduzeća i preko milion nezaposlenih građana. Ne postoje tri važnija cilja za Srbiju u ovom trenutku od razvoja domaće privrede, očuvanja radnih mesta i očuvanja standarda građana. Ovakvim budžetom vlada ne može da ispuni nijedan od ta tri cilja. Navešću samo primer subvencija za privredu… Kada pročitate podatak da su izdvajanja za usluge po ugovoru u ovom budžetu vredna 4,8 milijardi dinara, a da su subvencije privredi vredne 3,5 milijardi, tada vam je jasno koliko je ovoj vladi stalo do oporavka srpske privrede.

Kako tumačite činjenicu da kada je reč o oporavku srpske privrede ne postoji jasna strategija, te da se, kako su pojedini analitičari primetili, i ako je ima, ona svodi na pozajmice i kredite?

Na žalost, naša najbrojnija i najskuplja Vlada po glavi stanovnika u Evropi previše vremena provodi po kabinetima i u vožnji službenim automobilima, umesto da je non-stop sa privrednicima i svima onima koji rade. Da premijer i ministri rade svoj posao kako treba, znali bi da je srpska privreda pred slomom. Onda bi i razumeli da razvoj domaće privrede treba da bude prvi prioritet. Prvo, bez razvijene domaće privrede ne možemo da očekujemo bilo kakvo poboljšanje u pogledu smanjenja nezaposlenosti u Srbiji. Što pre to vlada shvati, to će pre ovaj problem početi da se rešava. Drugo je pitanje punjenja budžeta. Srbija neće moći doveka da se zadužuje u inostranstvu da bi pokrivala manjak u budžetu. Troškovi administracije već su prešli kritičnu granicu i to ozbiljno preti da ugrozi stabilnost čitavog finansijskog sistema u zemlji. Jedini normalan način da se napuni budžet podrazumeva funkcionisanje privrede jer upravo je privreda ta koja plaćanjem poreza i doprinosa u budućnosti treba da generiše najveći deo prihoda za budžet. Vlada to kao da ne shvata. Ljudi koji vode državu ne smeju da dozvole sebi da ne razmišljaju dalje od sutrašnjeg dana, a stalnim uzimanjem kredita, i nepostojanjem strategije da se neke stvari reformišu i ubuduće donesu dobro svim građanima Srbije, uverevaju nas upravo u to.

Rekli ste da se srpska privreda nalazi pred slomom. Koliko toj prognozi doprinosi i činjenica da je ceo svet, pa prirodno i Srbija „zahvaćen“ ekonomskom krizom?

Naravno da kada govorim o privredi ne zaobilazim ni tu činjenicu. Pa ja se svakodnevno kao privrednik na čelu kompanije borim da zaštitim svoje radnike od njenih posledica. Na žalost, nemam odgovornost za sve građane Srbije jer sam predstavnik opozicije. Ekonomska kriza duboko potresa Srbiju, a Vlada ne čini ništa da zaštiti domaću privredu i zaposlene u njoj. Vlada od početka krize nije donela strategiju po kojoj je privreda trebalo da funkcioniše u uslovima krize, već je donosila nepovezane mere koje nisu mogle da budu primenjene u realnosti. Realni sektor se ne zove bez razloga tako. To je sektor gde se uvažava realnost, a ne teorija koja izgleda lepo samo na papiru. Da bi neko doneo mere koje zaista mogu da pomognu privredi, on mora da poznaje način na koji privreda funkcioniše. Takvih u Vladi Srbije na žalost, nema.

Jedna od mera Vlade Srbije za očuvanje privrede u uslovima ekonomske krize jeste i subvencionisanje kamata na kredite. Koliko je privreda dobila od te i ostalih mera?

Vlada govori kako je obezbedila pomoć privredi od jedne milijarde evra. To nije tačno. Vlada je pomogla privredi samo sa 50 miliona evra, a ostalih 950 miliona evra došli su iz kredita banaka. To je kao u narodnoj izreci: nas i Rusa dvesta miliona. Vlada Srbije se krije iza banaka tokom čitavog vremena trajanja krize. Građani i privreda plaćaju porez državi, a ne bankama, i sa pravom treba da očekuju da im država pruži zaštitu i pomoć u vremenu krize.

Više u 94. broju magazina “Pečat”