Predlog statuta AP Vojvodine predstavlja akt otvorenog separatizma, koji sadrži veliki broj protivustavnih odredbi. Statut ima za cilj da preko protivustavnih odredbi Pokrajina dobije elemente državnosti i da samostalno određuje svoju teritoriju. Statut omogućava proces federalizacije države i protivustavno utvrđuje suverenitet građana Vojvodine. Statut direktno ukida srpski narod kao ustavnu kategoriju i pretvara srpski narod u nacionalnu zajednicu kao novu etničku kategoriju koju ne poznaje Ustav Srbije. Takav status dobijaju i sve nacionalne manjine koje žive na teritoriji AP Vojvodine. Time se nacionalne manjine ne samo dovode u istu ravan sa srpskim narodom, već se stvara i pravni osnov za njihovu konstitutivnost u AP Vojvodini.

Vlada Srbije pored ustavne obaveze da utvrdi izvorne nadležnosti, prenosi na AP Vojvodinu još i preko stotinu državnih nadležnosti, praveći na taj način na svojoj teritoriji i od svog naroda novu državu. Pošto Vlada Srbije, pored Ustavom zagarantovanih 7 odsto od Republičkog budžeta, dodatno finansira i sve prenete državne nadležnosti na AP Vojvodinu, to znači da sama Vlada finansira pravljenje nove države.

1. ELEMENTI DRŽAVNOSTI

Iako Ustav Republike Srbije autonomne pokrajine određuje isključivo kao autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom koje nemaju nikakve odlike državnosti, Statut AP Vojvodine određuje elemente državnosti Vojvodine sledećim protivustavnim odredbama:

- samoodređenjem Vojvodine kao „autonomne pokrajine građanki i građana“ u članu 1. Predloga statuta, umesto ustavnog određenja AP Vojvodine u članu 182. Ustava Srbije;
- samoodređenjem Vojvodine kao „regije u kojoj se tradicionalno neguju višekulturalnost, višekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti“ u članu 1. Predloga statuta;
- određenjem da AP Vojvodina ima svoj glavni grad, u članu 10. Predloga statuta;
- određenjem da u AP Vojvodini u službenoj upotrebi može biti latinično pismo za srpski jezik, u članu 26. Predloga statuta;
- određenjem da je AP Vojvodina odgovorna za sopstveni održivi ekonomski, naučni, obrazovni, kulturni i turistički razvoj, kao celine, te uravnoteženi razvoj svojih geografskih oblasti, u članu 15. Predloga statuta;
- određenjem da AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume i osniva svoja predstavništva u inostranstvu, u članu 16. Predloga statuta;
- određenjem da je nosilac izvršne vlasti u okviru nadležnosti pokrajine Vlada AP Vojvodine i da ona utvrđuje i vodi politiku AP Vojvodine, u članu 47. i 48. Predloga statuta;
- određenjem da postoji Vojvođanska akademija nauka i umetnosti kao naučna i umetnička ustanova od posebnog značaja za AP Vojvodinu, u članu 17. Predloga statuta;

2. TERITORIJA POKRAJINE

Elementi državnosti AP Vojvodine proširuju se i samostalnim određivanjem teritorije Pokrajine. Iako Ustav Republike Srbije utvrđuje da je teritorija Republike jedinstvena i nedeljiva, a da se teritorija autonomnih pokrajina određuje zakonom, Predlog statuta AP Vojvodine samostalno određuje teritoriju AP Vojvodine  sledećim protivustavnim odredbama:

- određenjem da teritoriju AP Vojvodinu čine, ne samo teritorije jedinica lokalnih samouprava koje su izričito navedene u Zakonu u teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koji je donet na osnovu Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, već i pravno neodređeni pojmovi geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema, koje ni Ustav, a ni Zakon ne poznaju, u članu 3. Predloga statuta;
- određenjem da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu, bez preciziranja da je reč o referendumu u pogledu koga sva pitanja moraju biti uređena isključivo zakonom, u članu 3. Predloga statuta;
- izostavljanjem da se precizira da se uslovi pod kojima se može promeniti granica Autonomne pokrajine određuju isključivo zakonom, a da se referendum o promeni teritorije AP Vojvodine može raspisati samo ako se radi o promeni teritorije do koje dolazi usled osnivanja novih autonomnih pokrajina, njihovog spajanja ili ukidanja koje su moguće samo prema postupku predviđenom za promenu Ustava, u članu 3. Predloga statuta.

3. FEDERALIZACIJA DRŽAVE

Iako Ustav Srbije određuje Republiku Srbiju kao unitarnu državu sa dve autonomne pokrajine koje imaju samo status autonomnih teritorijalnih zajednica, Predlog statuta, osim što određuje elemente državnosti Vojvodine, omogućava i proces federalizacije države, sledećim protivustavnim odredbama:

- preuzimanjem određenih nadležnosti Republike koje prema Ustavu ne može da ima AP Vojvodina, kao što su: regionalni razvoj (u članu 29. stav 1. tačka 2. Predloga statuta), osnivanje Razvojne banke Vojvodine (u članu  29. stav 1. tačka  2. Predloga statuta), agrarna politika (u članu 29. stav 1. tačka 3. Predloga statuta), zaštita životne sredine (u članu  29. stav 1. tačka 5. Predloga statuta), nauka i tehnološki razvoj (u članu  29. stav 1. tačka 10. Predloga statuta), osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (u članu 17. Predloga statuta), službena upotreba jezika i pisma (u članu  29. stav 1. tačka 14.  Predloga statuta), predlaganje mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine (u članu 29. stav 1. tačka 14. Predloga statuta), davanje mišljenja na promene Ustava koje se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodine (u članu 34. Predloga statuta);
- preuzimanjem državnih funkcija kao što je preuzimanje izvršne funkcije Republike i privremeno uređivanje izvršavanja republičkih zakona, u članu 30. Predloga statuta;
- regulisanjem međusobnih odnosa pokrajinskih i republičkih organa na principu ravnopravnosti i konsenzusa i mogućnošću stvaranja mešovite komisije sastavljene od predstavnika republičkih i pokrajinskih organa, u članu 28. Predloga statuta;
- regulisanjem mogućnosti poveravanja sopstvenih izvornih nadležnosti nacionalnim savetima nacionalnih manjina, u članu 25. Predloga statuta.

4. SUVERENITET „GRAĐANA“ VOJVODINE

Iako Ustav Srbije utvrđuje da su građani Srbije nosioci suverenosti i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, Statut AP Vojvodine protivustavno stvara suverenost „građana“ AP Vojvodine, sledećim protivustavnim odredbama:

- određenjem o pravu građanki i građana Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije, u Preambuli Predloga statuta;
- određenjem da su nosioci prava na pokrajinsku autonomiju građani AP Vojvodine, u članu 4. Predloga statuta;
- određenjem da građani AP Vojvodine svoje pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom inicijativom ili referendumom i putem svojih slo6odno izabranih predstavnika, u članu 5. Predloga statuta;
- zamenom ustavne zabrane statutarnom zabranom diskriminacije građana, u članu 20. Predloga statuta;
- preduzimanjem mera od strane pokrajinskih organa za postizanje pune ravnopravnosti manjinskih nacionalnih zajednica, u članu 20. Predloga statuta;
- zamenom ustavne odredbe statutarnim garantovanjem dostignutog nivoa ljudskih prava, u članu 23. Predloga statuta;
- proklamovanjem da pokrajina obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, što je na osnovu Ustava rezervisano samo za Republiku, u članu 23. Predloga statuta;
- obezbeđivanjem dodatnih i dopunskih prava i zaštite, odnosno višeg stepena zaštite za pojedine kategorije lica koji žive u AP Vojvodini, u članu 21. i 23. Predloga statuta.

5. KONSTITUTIVNOST NACIONALNIH
MANJINA I NOVI NACIONALNI IDENTITET

Iako Ustav Srbije suštinski predviđa konstitutivnost građana Srbije koji su nosioci suverenosti, a Srbiju određuje kao državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, garantujući pripadnicima nacionalnih manjina dodatna prava radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti, Statut AP Vojvodine uvodi konstitutivnost nacionalnih manjina pretvarajući nacionalne manjine u nacionalne zajednice i pretvarajući srpski narod u nacionalnu zajednicu. Osim što suprotno Ustavu Srbije uvodi nacionalne zajednice kao novi konstitutivni element, Statut preko Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i latiničkog pisma srpskog jezika, pored već postojećih simbola zastave i grba, stvara osnove za utvrđivanje novog nacionalnog identiteta, sledećim protivustavnim odredbama:

- preimenovanjem nacionalnih manjina u nacionalne zajednice, u članu 6, 22. i 25. Predloga statuta;
- zamenom ustavnog garantovanja statutarnim garantovanjem ravnopravnosti nacionalnih zajednica, u članu 6. Predloga statuta;
- statutarnim garantovanjem „oblika“ autonomije nacionalnih zajednica bez utvrđivanja prirode i svrhe takve „autonomije“ u članu 25. Predloga statuta;
- uvođenjem Saveta nacionalnih zajednica u Skupštini AP Vojvodine čime se otvara mogućnost za dvodomno odlučivanje, u članu 40. Predloga statuta;
- obezbeđivanjem dodatnih i dopunskih prava za pripadnike nacionalnih zajednica u AP Vojvodini uprkos Ustavom proklamovanoj ravnopravnosti svih građana u Republici Srbiji, u članu 23. Predloga statuta;
- osnivanjem Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (u članu 17. Predloga statuta),
- službenom upotrebom jezika i pisma (u članu 29. stav 1. tačka 14. Predloga statuta),

6. PREUZIMANJE IMOVINE

Iako Ustav Srbije predviđa da su prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Srbije u državnoj svojini, a da se pokrajinska imovina, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju isključivo zakonom, Predlogom statuta se direktno preuzima imovina Republike Srbije sledećom neustavnom odredbom:

- određenjem da su u svojini AP Vojvodine stvari koje koriste organi AP Vojvodine, ustanove i preduzeća čiji je ona osnivač, u članu 11. Predloga statuta.
PREAMBULA STATUTA
Protivustavna je odredba o „pravu građanki i građana Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije“. Ustav Republike Srbije sadrži pojmove građani Republike Srbije i  AP Vojvodina, a ne postoji subjekt koji se zove Vojvodina i ne postoje  građani Vojvodine.
Protivustavna je odredba o „nacionalnim zajednicama koje žive na prostoru Vojvodine“. Ustav Srbije ne poznaje „nacionalne zajednice“, već utvrđuje prava „nacionalnih manjina“. Ustav Srbije ne poznaje ni „prostor Vojvodine“ već samo AP Vojvodinu.
ČLAN 1. STATUTA
- Protivustavna je odredba „Vojvodina je regija“. Ustav Srbije ne poznaje subjekt regija Vojvodina, već samo AP Vojvodinu kao teritorijalnu zajednicu osnovanu Ustavom u kojoj građani Srbije ostvaruju pravo na autonomiju.
ČLAN 3. STATUTA
- Protivustavna je odredba da „teritoriju AP Vojvodinu čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem).“ Ustav i zakon kojim se na osnovu Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava reguliše teritorija AP Vojvodine ne poznaju geografske oblasti Bačka, Banat i Srem kao teritoriju AP Vojvodine. Ustav predviđa da se teritorija autonomnih pokrajina određuje isključivo zakonom, a ne pokrajinskim statutom.
Selektivno je naveden stav Ustava koji određuje promenu teritorije autonomnih pokrajina. Namerno je izbegnuto da se navede čitava odredba člana 183. st. 4. Ustava koja glasi „Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom“. Pored toga, Statut krivotvori i  drugu rečenicu istog stava Ustava propisujući da se „teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu“. Izostavljeno je ustavno određenje prema kome se  saglasnost građana izražava na referendumu „u skladu sa zakonom“ Republike Srbije, čime se stvara mogućnost da se pitanja u vezi sa referendumom urede pokrajinskim aktima, umesto zakonom.
ČLAN 4. STATUTA
- Protivustavna je odredba da su „nosioci prava na pokrajinsku autonomiju građani AP Vojvodine“. Ustav Srbije daje građanima Srbije pravo na uspostavljanje autonomnih pokrajina, tako da izložena odredba Statuta onemogućava da građani Srbije iz AP Vojvodine ostvaruju svoje pravo na pokrajinsku autonomiju u nekoj drugoj, možda novoosnovanoj, autonomnoj pokrajini.
ČLAN 5. STATUTA
- Protivustavna je odredba stava 2. ovog člana prema kojoj „građani AP Vojvodine svoje pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom inicijativom ili referendumom i putem svojih slobodno izabranih predstavnika.“ Referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika građani, prema članu 2. st.1. Ustava vrše suverenost, a ne pravo na pokrajinsku autonomiju. Takvom odredbom Statuta koji je podzakonski akt, Ustavom predviđeno pravo građana na pokrajinsku autonomiju zamenjuje suverenost građana.
ČLAN 6. STATUTA
- Protivustavna je odredba: „U AP Vojvodini, Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci, kao i druge, brojčano manje nacionalne zajednice koje u njoj žive, ravnopravni su u ostvarivanju svojih prava“. Ustav Srbije poznaje građane Republike Srbije, srpski narod i nacionalne manjine, a ne nacionalne zajednice. Ovom odredbom se srpski narod koji je ustavna kategorija ukida i pretvara u nacionalnu zajednicu. S druge strane, ovom odredbom se nacionalne manjine pretvaraju u konstitutivne nacionalne zajednice AP Vojvodine.
Ova odredba je protivustavna jer nacionalna ravnopravnost u Republici Srbiji postoji na čitavoj njenoj teritoriji i to već na osnovu samog Ustava, a ne samo na delu teritorije, na osnovu pokrajinskog Statuta.
ČLAN 10. STATUTA
- Protivustavno je navođenje da AP Vojvodina ima glavni grad, odnosno da je Grad Novi Sad glavni, administrativni centar AP Vojvodine. Ustav Srbije izričito propisuje da je grad Beograd glavni grad Republike Srbije iz čega sledi da je Beograd glavni administrativni centar u Republici Srbiji. Budući da je Beograd glavni grad, a samim tim i glavni administrativni centar, jasno je da ne mogu da postoje na teritoriji Republike Srbije, koja je na osnovu Ustava jedinstvena i nedeljiva, dva glavna grada i dva administrativna centra.
ČLAN 11. STATUTA
- Protivustavno je navođenje u stavu 2. ovog člana da su u svojini AP Vojvodine, kao oblika javne svojine, stvari koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine, ustanove i javna preduzeća čiji je ona osnivač i druge pokretne i nepokretne stvari. Ustav Srbije propisuje da se imovina autonomnih pokrajina, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju zakonom, a ne pokrajinskim Statutom. Istovremeno, Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine se predviđa da će se pitanje pokrajinske imovine urediti posebnim zakonom kojim se uređuje javna svojina, pa ovakvo statutarno rešenje predstavlja prejudiciranje sadržine budećeg Zakona o javnoj svojini.
ČLAN 15. STATUTA
- Protivustavna je odredba: „AP Vojvodina je odgovorna za sopstveni održivi ekonomski, naučni, obrazovni, kulturni i turistički razvoj, kao celine, te uravnoteženi razvoj svojih geografskih oblasti.“. Po Ustavu Srbije AP Vojvodina se finansira iz budžeta Republike Srbije što omogućava razvoj AP Vojvodine. Ni Ustav, a ni zakon ne poznaju geografske oblasti AP Vojvodine.
ČLAN 16. STATUTA
- Protivustavna je odredba: „AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume u oblastima iz svoje nadležnosti.“ Ustav Srbije određuje da autonomne pokrajine mogu sarađivati a ne sklapati sporazume sa drugim odgovrajućim teritorijalnim zajednicama.
- Protivustavna je odredba: „AP Vojvodina može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona.“ Pošto na osnovu Ustava autonomne pokrajine imaju pravo na saradnju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država, AP Vojvodina bi mogla da bude član samo onih udruženja čiji su članovi isključivo samo teritorijalne zajednice koje u svojim državama imaju isti status kao AP Vojvodina  u Republici Srbiji, koja je unitarno uređena država.
- Protivustavna je odredba: „AP Vojvodina može osnovati predstavništva u regionima Evrope i u Briselu“. Ustav Srbije određuje da autonomne pokrajine mogu da sarađuju sa drugim odgovrajućim teritorijalnim zajednicama drugih država, a ne da otvaraju svoja predstavništva u regionima Evrope i Briselu.
ČLAN 17. STATUTA
- Protivustavne su sve odredbe člana 17. o osnivanju VANU jer se oblast nauke na osnovu Ustava nalazi u  isključivoj nadležnosti Republike Srbije.
- Protivustavna je odredba: „Vojvođanska akademija nauka i umetnosti je naučna i umetnička ustanova od posebnog značaja u AP Vojvodini.“
- Protivustavna je odredba: „Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti osniva Skupština AP Vojvodine pokrajinskom skupštinskom odlukom, kojom utvrđuje njenu ulogu, uređuje njenu delatnost i način ostvarivanja.“
- Protivustavna je odredba: „Organi AP Vojvodine obezbeđuju uslove za rad Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.“
ČLAN 25. STATUTA
- Protivustavna je odredba ovog člana prema kojoj „pripadnici nacionalnih zajednica koje čine brojčanu manjinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodine, putem izabranih nacionalnih saveta ostvaruju oblik autonomije, osnivaju ustanove, samostalno odlučuju ili učestvuju u odlučivanju u pitanjima iz oblasti obrazovanja, kulture, upotrebe jezika i informisanja“. Ustav Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, a ne nacionalnih zajednica, pravo da izaberu nacionalne savete. Ustav predviđa da pripadnici nacionalnih manjina svoje nacionalne savete mogu da izaberu samo „radi ostvarenja prava na samoupravu“, a ne da bi putem njih ostvarili i bilo kakav „oblik autonomije“, pogotovo ne onaj kome se ne zna ni priroda, ni svrha.
- Protivustavna je odredba prema kojoj „AP Vojvodina u okviru svojih prava i dužnosti poverava vršenje pojedinih poslova nacionalnim savetima ili ih uključuje u odlučivanje o pitanjima iz stava 1. ovog člana i obezbeđuje sredstva za vršenje tih poslova.“ Ustav izričito propisuje da autonomna pokrajina svojom odlukom može da pojedina pitanja iz svoje nadležnosti poveri isključivo jedinicama lokalne samouprave, a ne i nacionalnim savetima.
ČLAN 26. STATUTA
- Protivustavna je odredba: „Primena latiničkog pisma srpskog jezika u organima i organizacijama AP Vojvodine urediće se pokrajinskom skupštinskom odlukom u skladu sa zakonom.“. Ustav Srbije određuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a da se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava. Kada je u pitanju srpski jezik, Ustav je izričit, u službenoj upotrebi može biti samo ćiriličko pismo.
ČLAN 27. STATUTA
- Protivustvana je odredba: „AP Vojvodina putem svojih organa … odlučuje o zaduživanju AP Vojvodine“. Ustav Srbije određuje da se autonomne pokrajine mogu zaduživati na osnovu zakona Republike Srbije.
ČLAN 28. STATUTA
- Protivustavna je odredba: „Radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, AP Vojvodina može predložiti osnivanje Stalne mešovite komisije sastavljene od predstavnika organa Republike Srbije i organa AP Vojvodine.“Ustav Srbije ne predviđa postojanje „Stalne mešovite komisije“ kao oblika saradnje pokrajinskih i republičkih organa radi zakonitog obavljanja poslova iz nadležnosti autonomne pokrajine koja se može obrazovati samo na inicijativu autonomne pokrajine, već predviđa isključivo mogućnost  nadzora nad radom organa autonomne pokrajine, kao i pravo na zaštitu pokrajinske autonomije pred Ustavnim sudom.
ČLAN 29. STATUTA
- Protivustavna je odredba o „osnivanju Razvojne banke AP Vojvodine“.
- Protivustavna je odredba kojom „utvrđuje javni interes građana AP Vojvodine u oblasti javnog informisanja i radiodifuzije i bliže uređuje uslove i način obavljanja delatnosti pokrajinskog javnog radiodifuznog servisa“.
ČLAN 30. STATUTA
- Protivustavan je ceo član 30. prema kome „Skupština AP Vojvodine može doneti propis za privremeno izvršavanje republičkog zakona na teritoriji pokrajine, ukoliko nadležni republički organi nisu doneli takav pravni akt u rokovima predviđenim zakonom“, pošto predstavlja uzurpiranje nadležnosti Republike Srbije. Ustav predviđa da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama samo pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Pošto Republika može da poveri samo pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, jasno je da na osnovu Ustava Skupština AP Vojvodine ne može da ima generalno ovlašćenje da donosi sve vrste podzakonskih opštih akata za izvršavanje zakona.
ČLAN 31. STATUTA
- Protivustavan je ceo član 31. prema kome „AP Vojvodina može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave i nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti“. Ustav Srbije izričito propisuje da autonomna pokrajina svojom odluka može da poveri pojedina pitanja iz svoje nadležnosti isključivo jedinicama lokalne samouprave, a ne i nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
ČLAN 34. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj „Skupština AP Vojvodine utvrđuje osnove politike na nivou AP Vojvodine“. Ustav Srbije izričito propisuje da samo Vlada Srbije utvrđuje i vodi politiku.
- Protivustavna je odredba da Skupština AP Vojvodine „donosi akt o potvrđivanju međuregionalnih sporazuma koje sklapa Vlada AP Vojvodine“. Ustav uopšte ne predviđa mogućnost postojanja takvih akata u pravnom sistemu Republike Srbije koji je jedinstven.
- Protivustavna je i odredba prema kojoj „Skupština AP Vojvodine daje mišljenje na promene Ustava koje se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodine“. Ustavom Srbije nije utvrđena nikakva nadležnost pokrajinske skupštine u postupku promene Ustava.
- Protivustavna je odredba prema kojoj „Skupština AP Vojvodine predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine. Ta odredba nije u skladu sa Ustavom koji ne samo da propisuje da je sudska vlast jedinstvena na čitavoj teritoriji Republike Srbije, već i da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju isključivo zakonom. Štaviše, budući da su autonomne pokrajine autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju, jasno je da teritorija autonomne pokrajine ne može i ne sme na bilo koji način da bude relevantna za organizaciju sudske vlasti jer ustavno pravo građana na pokrajinsku autonomiju ne podrazumeva u sebi  i sudsku autonomiju, pa samim tim ni mogućnost odlučivanja o mreži sudova na teritoriji AP Vojvodine u formi predloga.
ČLAN 36. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj je „na odluku donetu u vezi s potvrđivanjem mandata, dopuštena žalba Ustavnom sudu koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata“. Prema Ustavu nadležnost Ustavnog suda se propisuje isključivo samim Ustavom, a ne i Statutom kao podzakonskim aktom.
ČLAN 38. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj „poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela“. Ustav Srbije izričito nabraja koja sve lica uživaju imunitet, odnosno izuzimaju se od krivične odgovornosti, a među njima nisu pokrajinski poslanici. Ne može se aktom podzakonskog karaktera kakav je Statut izuzeti od primene krivične odgovornosti koja je propisana zakonom.
ČLAN 40. STATUTA
- Protivustavan je ceo član kojim se predviđa postojanje Saveta nacionalnih zajednica u Skupštini AP Vojvodine. Ustav Srbije poznaje samo srpski narod i nacionalne manjine, a ne i nacionalne zajednice. Srpski narod se kao nosilac državotvornosti Republike Srbije koja je propisana Ustavom Srbije, Statutom pretvara u nacionalnu zajednicu „koja čini brojčanu većinu u ukupnom stanovništvu Vojvodine“, a u Skupštinu AP Vojvodine se putem Saveta nacionalnih zajednica uvodi mogućnost odlučivanja koja je karakteristična za dvodome parlamente.
ČLAN 41. STATUTA
- Protivustavna je odredba koja predviđa da Skupština AP Vojvodine odlučuje većinom glasova od ukupnog broja poslanika „o raspisivanju referenduma na svojoj teritoriji“. Na osnovu Ustava Skupština AP Vojvodine može samostalno da odlučuje samo o raspisivanju referenduma o pitanjima koja su u njenoj nadležnosti. Na osnovu Ustava referendum o promeni teritorije AP Vojvodine može se raspisati samo u cilju davanja saglasnosti u slučaju ako se radi o promeni teritorije AP Vojvodine do koje dolazi usled osnivanja novih autonomnih pokrajina, njihovog spajanja ili ukidanja.
ČLAN 48. STATUTA
- Protivustavna je odredba: „Vlada AP Vojvodine utvrđuje i vodi politiku u okviru prava i dužnosti AP Vojvodine u oblastima njene izvorne nadležnosti, u okviru osnova koje utvrđuje Skupština“. Ustav Srbije određuje da samo Vlada Srbije utvrđuje i vodi politiku.
- Protivustavna je odredba da Vlada AP Vojvodine „obrazuje stručne i druge službe za obavljanje poslova u svom delokrugu, u skladu sa Statutom, zakonom i pokrajinskom skupštinskom odlukom“. Ustav Srbije u okviru hijerarhije pravnih akata izričito propisuje da je svaki zakon akt više pravne snage u odnosu na statut autonomnih pokrajina, a ovom odredbom se Statut AP Vojvodine stalja ispred, a samim tim i iznad zakona.
- Protivustavna je odredba: „Vlada AP Vojvodine zaključuje međuregionalne sporazume iz oblasti koje su u nadležnosti AP Vojvodine.“ Ustav Srbije predviđa mogućnost saradnje autonomnih pokrajina sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicima drugih država, koja može da se ostvaruje i putem međuregionalih sporazuma. Pošto Ustav Srbije obavezuje autonomne pokrajine, kao i jedinice lokalne samouprave, da saradnju moraju ostvarivati u skladu sa spoljnom politikom Republike Srbije i uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, AP Vojvodina mora, kao što je to Zakonom o lokalnoj samoupravi propisano kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave, da pre potpisivanja međuregionalnog sporazuma pribavi prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije. Prethodna saglasnost Vlade predstavlja način kojim se obezbeđuje poštovanje Ustavom propisanih uslova za ostvarivanje saradnje autonomnih pokrajina sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država. Prema Ustavu jedino je Vlada Srbije nadležna da utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, pa se samo kroz institut obavezne prethodne saglasnosti pri potpisivanju međuregionalnih sporazuma  može obezbediti da oni budu zaključeni u skladu sa spoljnom politikom Republike Srbije, kao i da se njima ne narušava teritorijalno jedinstvo i pravni poredak Republike Srbije.
ČLAN 58. STATUTA
- Protivustavan je ceo član 58. prema kome „predsednik i član Pokrajinske vlade ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici Pokrajinske vlade, Skupštine ili za glasanje na sednici Pokrajinske vlade“. Ustav Srbije izričito nabraja koja sve lica uživaju imunitet, odnosno koja se izuzimaju od krivične odgovornosti, a među njima nisu navedeni i članovi izvršnog organa AP Vojvodine. Ne može se aktom podzakonskog karaktera kakav je Statut izuzeti od primene krivične odgovornosti koja je propisana zakonom.
ČLAN 60. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj „zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita“, pošto se prema Ustavu nadležnost sudova može propisivati samo zakonom, a ne i podzakonskim aktom kakav je Statut AP Vojvodine.
ČLAN 61. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj je „pokrajinski ombudsman nezavisan i samostalan organ autonomne pokrajine, koji štiti ljudska prava i slobode svakog lica, zajemčena Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonom i propisima AP Vojvodine“, jer se nadležnost pokrajinskog ombudsmana zasniva na teritorijalnom principu, a ne vrsti akta kojim je nekom licu povređeno pravo i sloboda. Time  se nadležnost pokrajinskog ombudsmana proširuje na zaštitu ljudskih prava i sloboda koji su na osnovu Ustava i Zakona o zaštitniku građana u nadležnosti republičke institucije ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana.
- Nezakonita je odredba prema kojoj „pokrajinski ombudsman posebno štiti ljudska prava i slobode od povreda učinjenih nezakonitim, necelishodnim i neefikasnim postupanjem organa pokrajinske, gradske i opštinske uprave, organizacija i javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač pokrajina, odnosno grad ili opština na teritoriji AP Vojvodine“, jer se nadležnost pokrajinskog ombudsmana proširuje i na pitanja koja su u nadležnosti opštinskog ili gradskog ombudsmana u jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini, koja su kao i u svim drugim jedinicama lokalne samouprave regulisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.
- Protivustavna je odredba prema kojoj „pokrajinski ombudsman i njegovi zamenici uživaju zaštitu kao poslanici u Skupštini“. Ustav Srbije izričito nabraja koja sve lica uživaju imunitet, odnosno koja se izuzimaju od krivične odgovornosti, a među njima nisu navedeni i pokrajinski ombudsman i njegovi zamenici. Ne može se aktom podzakonskog karaktera kakav je Statut izuzeti od primene krivične odgovornosti koja je propisana zakonom.
ČLAN 63. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj „AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti čiju stopu samostalno utvrđuje Skupština AP Vojvodine svojom odlukom u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje AP Vojvodine“, pošto je Ustavom propisano da se finansiranje izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuje isključivo zakonom. Predlogom zakona o nadležnostima Vojvodine je predviđeno da se o pitanju načina finansiranja donosi poseban zakon. Propisivanje prava Skupštini AP Vojvodine da samostalno utvrđuje stopu svih izvornih prihoda AP Vojvodine predstavlja prejudiciranje ovlašćenja AP Vojvodine koje bi mogla da se predvide eventualno tek posebnim zakonom o finansiranju AP Vojvodine koji treba da bude donet.
- Protivustavna je odredba prema kojoj „vrsta i visina izvornih prihoda bliže se utvrđuje zakonom kojim se uređuje finansiranje AP Vojvodine i odlukom Skupštine AP Vojvodine u skladu sa zakonom“. Ustav propisuje da se vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju isključivo zakonom, a ne i odlukom Skupštine AP Vojvodine. Predlogom zakona o nadležnostima Vojvodine je predviđeno  da će se o vrstama i visini izvornih prihoda AP Vojvodine doneti poseban zakon. Pošto poseban zakon o finansiranju AP Vojvodine tek treba da ustanovi vrstu i visinu izvornih prihoda koji danas uopšte ne postoje, ne može se Statutom predvideti da se vrsta i visina izvornih prihoda AP Vojvodine samo bliže uređuju tim zakonom, a posebno ne istovremeno i odlukom Skupštine AP Vojvodine, pošto je takva mogućnost Ustavom predviđena isključivo za zakon.
- Neustavna je odredba prema kojoj „AP Vojvodina svoje prihode stiče: naplatom poreza, taksa i drugih naknada; prihodima od imovine čiji je titular; učešćem u prihodima javnih preduzeća i ustanova; javnim zajmovima; komercijalnim zajmovima i kreditima; transferom budžetskih sredstava;  primanjem donacija i drugih davanja bez naknade i iz drugih izvora, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje AP Vojvodine“. Pošto Ustav propisuje da se vrsta i visina izvornih prihoda određuju isključivo zakonom, a da taj zakon tek treba da bude donet, unošenje u Statut pojedinih vrsta prihoda AP Vojvodine predstavlja protivustavan način utvrđivanja prihoda AP Vojvodine i  istovremeno prejudiciranje rešenja koja treba da sadrži budući zakon o finansiranju AP Vojvodine.
- Neustavna je odredba prema kojoj „AP Vojvodina svoje prihode stiče: – naplatom poreza, taksa i drugih naknada“. Ustav izričito propisuje da se u isključivoj nadležnosti Republike nalazi uređivanje i obezbeđivanje čitavog poreskog sistema, pa je neustavna odredba Statuta prema kojoj AP Vojovdina svoje prihode stiče „naplatom poreza, taksa i drugih naknada“. Naplatu poreza može da vrši jedino država – Republika Srbija.
ČLAN 64. STATUTA
- Protivustavna je odredba prema kojoj „akti organa jedinice lokalne samouprave moraju biti saglasni sa Statutom i pokrajinskim skupštinskim odlukama“. Ustav izričito propisuje da svi opšti akti jedinica lokalne samouprave moraju biti u saglasnosti samo sa zakonom i njihovim statutom, pa se ovom odredbom Statuta na protivustavan način uvodi hijararhija pokrajinskih akata nad opštim aktima jedinica lokalne samouprave koje se nalaze na teritoriji AP Vojvodine, čime se ujedno narušava i jedinstvo sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji.