Ruska vojna obaveštajna služba iznela je dramatične podatke o naoružavanju gruzijske armije, a general Leonid Ivašov upozorava da Moskvi ostaje malo vremena da spreči novi sukob.

UBRZO ĆE NA „KAVKASKOM FRONTU“ NASTATI TAKAV ODNOS SNAGA, DA ĆE GRUZIJSKA VOJSKA BITI NADMOĆNIJA OD RUSKE GRUPACIJE U REGIONU! A TADA ĆE, KAKO TVRDI IVAŠOV, RAT BITI NEIZBEŽAN.

Posle nekoliko nedelja relativnog zatišja, prouzrokovanog famoznim „restartovanjem“ rusko-američkih odnosa, spoljnopolitičke prilike ponovo se komplikuju za Moskvu. Kao i obično, žarište nestabilnosti širi se sa zapada i juga, odnosno iz Kijeva i Tbilisija, ali u Rusiji otvoreno govore da varnice na ukrajinske i gruzijske kapisle baca neko drugi. Dok Mihail Sakašvili, uz pomoć zapadnih sponzora, do zuba naoružava gruzijsku armiju za veliki ratni sukob i, za sada, jedinice šalje (samo) u Avganistan, dotle njegov kijevski kum Viktor Juščenko traži da Rusija narednih 150 godina besplatno snabdeva Ukrajinu gasom.

Možda ove ideje nekome izgledaju komično, ali Sakašvili je, uz pomoć Juščenka, već dokazao prošle godine da mu najbolje „leže“ glavne uloge u tragedijama. Sudeći po ponašanju ovih ruskih suseda, za čije vođe sunce izlazi na Zapadu, mogu se očekivati nove predstave uigranog (pro)američkog tandema.

150 GODINA BESPLATNOG GASA Ukrajinski predsednik ponovo je ovih dana optužio Moskvu da ne plaća dovoljno za tranzit ruskog gasa u Evropu, iako su ove tarife utanačene u direktnim pregovorima ruskog i ukrajinskog premijera Vladimira Putina i Julije Timošenko, 19. januara u Moskvi. „Mi ne računamo ni na čiju milostinju, jer nam oni oduzimaju nezavisnost“, prenela je Juščenkove reči upućene Rusiji „Ukrajinska pravda“. Predsednik je izveo i sopstvenu računicu, suprotnu od ruske: „Ukrajina će biti dužna 100 godina za taj gas, koji je navodno dobila besplatno, ili po sniženoj ceni. Ja sam napravio obrnuti račun. Ukrajina je toliko besplatnog gasa prebacila u Evropu, da možemo još 150 godina da se koristimo besplatnim isporukama“.

Kijev se i do sada godinama koristio „besplatnim isporukama“, jednostavno zahvatajući iz cevi onoliko gasa koliko mu je bilo potrebno da uravnoteži energetski bilans. Mnogi u Rusiji su to nazivali otvorenom krađom, ali je Moskva godinama trpela bar iz dva razloga. Prvo, ukrajinski tranzit je suviše važan da bi se ugrožavao zbog „tričavih“ nekoliko milijardi otuđenih kubika. Drugo, dobrosusedski odnosi sa Ukrajinom (a u sklopu njih i status ruske ratne Crnomorske flote na Krimu), isuviše su značajni da bi bili stavljani na probu zahtevima da se potrošeni gas zaista i plati. Tako je Moskva godinama pristajala na prinudnu „kijevsku drumarinu“.

Ali, od dolaska na vlast Juščenka, i prvi i drugi ruski razlog stavljeni su pod veliki upitnik. Januarska gasna kriza je pokazala da je Juščenko i te kako spreman da zatvori tranzitne ventile, nanoseći Rusiji ogromnu štetu. Takođe, on ne želi ni da razgovara o mogućnosti da Crnomorska flota ostane u Sevastopolju i posle 2017. godine, kada ističe ugovor o njenom baziranju u gradu u kome je već više od dva veka. U Moskvi Juščenkove reči o „150 godina besplatnog gasa“ tumače kao direktnu aluziju na klasičnu ucenjivačku šemu koja je godinama funkcionisala.

Više u 90. broju magazina “Pečat”