„Lov na veštice“, koji je u Srbiji započeo posle 20. septembra, kao izraz postparadne represije, cena je koju vlast mora da plati zbog neuspešne realizacije Gej parade – domaćeg zadatka, određenog u Vašingtonu i Briselu.

EVROATLANTSKI MEDIJI, POSLE STIGMATIZACIJE NEKIH ORGANIZACIJA KAO „FAŠISTIČKIH“, NJIHOVU STIGMU POKUŠAVAJU DA „PRELIJU“ I NA DRUGE ANTIGLOBALISTIČKE ORGANIZACIJE.

Otkazivanje gostoprimstva Gej paradi u samom centru Beograda bio je jedini potez koji je vlast mogla da preduzme.
Najava paradiranja sopstvenom seksualnošću ulicama Beograda od samog početka nije uživala simpatije većine građana. Ipak, jednom delu publike, kako se vreme za održavanje „Povorke ponosa“ približavalo, sve manje su se dopadale i najave pojedinih navijačkih grupa da će, kao odgovor na „Kvirijinu“ provokaciju nazvanu „Vazelin za Uroša“, razbiti Gej paradu. Obični ljudi uvek su na strani žrtava nasilja. Stoga su mnogi građani mislili da LGBT aktiviste (LGBT je „politički korektna“ skraćenica za „lezbo, gej biseksualnu i transseksualnu populaciju“) treba ostaviti da na miru iskoriste svoje pravo okupljanja i demonstriranja.

NAJAVE SU NAGOVEŠTAVALE DA ĆE POVORKA PONOSA POČETI SIMBOLIČNIM ČINOM PALJENJA SRPSKE ZASTAVE.

SAMO UPALITE ZASTAVU Međutim, dva dana uoči Parade, na blogu čije je ime „Beogradska Povorka ponosa 2009“, a koji je nosio zvanični znak Organizacionog odbora parade, najavljeno je da će na početku skupa biti izvršeno „ceremonijalno paljenje državne zastave Republike Srbije u znak protesta protiv uporne institucionalne diskriminacije nad LGBT populacijom u Srbiji“. „Ovaj protestni gest“, stajalo je dalje u saopštenju, „koji je potpuno legitiman oblik iskazivanja nezadovoljstva u jednom demokratskom društvu, ima za cilj da privuče pažnju srpske i svetske javnosti na upornu diskriminaciju institucija Republike Srbije nad LGBT populacijom u ovoj zemlji“.

Više u 82. broju magazina “Pečat”