Kako se desilo da Belorusija kojoj su pre samo 15 godina prognozirali sigurnu ekonomsku smrt doživi nezampaćeni privredni preokret, te kako to da je danas, u jeku svetske ekonomske krize, na mapi svetskog biznisa ucrtana kao siguran i jedinstven poslovni partner, objašnjava Nikola Pejaković, savetnik beloruske ambasade.

Belorusija nekadašnja sovjetska republika, danas predstavlja jednu od retkih zemalja čijom ekonomijom dominira državni sektor ekonomski najstabilniji u regiji, a njeni građani imaju životni standard bolji od zemalja kojima su okruženi. Jedna neobična karika veze srpske i beloruske poljoprivrede je legendarni traktor BELARUS koji je sinonim za prestiž kod velikog broja srpskih poljoprivrednika. Ovu činjenicu odlično znaju i organizatori poljoprivrednih sajmova, pa nijedan ne prođe bez promocije poljoprivrednih mašina sa ovim imenom.

IZJALOVLJENE PROGNOZE Pre nego što će Aleksandar Lukašenko doći na vlast, Belorusija je beležila frapantne i pesimističke podatke koji su svedočili da je ekonomski sunovrat ove države više od pretpostavke. Sa prosečnim platama koje su se kretale od 30 do 40 evra i padom bruto društvenog proizvoda za 40 odsto, analitičari su smatrali da će poslednja stanica ove zemlje početi  tranzicijom. Za čudo, desilo se nešto što je retko ko od mudrih glava sa Zapada mogao da pretpostavi. Belorusija je danas, uprkos činjenici da nije u velikoj porodici EU, te da se nalazi u procesu tranzicije, jedna od retkih zemalja koja beleži rast bruto nacionalnog dohotka, smanjenje spoljnog duga i broj nezaposlenih koji ne prelazi cifru od 1,5 odsto ukupnog stanovništva. Danas je Belorusija jedan od lidera među zemljama Zajednice nezavisnih država prema visini BDP-a po stanovniku, kupovnoj moći i indeksu ljudskog razvoja, potvrđenog od strane UN. Prosečne plate su preko 400 evra, privatizacija ne poznaje lične obligacije, domaći proizvođači sufinansirani od strane države zauzimaju vodeća mesta na svetskim tržištima, a kategorija organizovanog kriminala ne postoji. Zanimljivo da su podatke koji govore u prilog eldoradovskoj sredini u bivšoj sovjetskoj republici prezentovale kako Svetska banka i MMF, tako i Interpol.

AKCIJA UMESTO KABINETA Ekonomska politika, kako u razgovoru za „Pečat“, napominje Nikola Pejaković, savetnik ambasade Belorusije za pitanja ekonomske saradnje sa zemljama regiona u Beogradu, temelji se na Lukašenkovom manifestu ozbiljne borbe protiv korupcije, poštene privatizacije i otvorenosti tržišta za saradnju sa svim zemljama Istoka i Zapada.

„Suština Lukašenkove politike svodi se na ključnu rečenicu da svaki političar, direktor društvenog ili vlasnik stranog preduzeća svakodnevno mora da se suočava sa zadatkom kako da zaposli, umesto kako da otpusti jednog radnika. Na ovoj zdravoj formuli temelji se čitav privredni i ekonomski život zemlje. Politika nije deklarativne prirode, korupcije nema među građanima, kao termin nepoznata je predsedniku, njegovom okruženju i svakom građaninu, a svaki problem se rešava na terenu. Nije redak slučaj da ukoliko se pojavi nepravilnost u radu u nekom gradu ili preduzeću, Lukašenko sedne u helikopter i praćen kamerama, na licu mesta reši problem. Otuda podatak da je stopa kriminala u Belorusiji čak deset puta manja nego u Danskoj, koja se tretira kao zemlja sa najmanjom stopom kriminala u Evropi. U takvom društvenom i ekonomskom ambijentu dugoročan stabilan razvoj postaje izvestan, a otvorenost tržišta garant za privredne uspehe koji se nižu“.

Ekonomski preporod Belorusija je doživela u prethodnih pet, šest godina vođena činjenicom da može iskoristiti svoj geostrateški položaj spone između Evrope i Rusije, ali i realizacijom politike koja će ići u korist naroda.

ZDRAVA PRIVATIZACIJA Jedna od bitnih referenci dobrog vođenja ekonomske politike, smatra Pejaković, je oprezna i taktična vlasnička reforma u prestruktuiranju privrede.
„Postepena privatizacija podrazumevala je prodaju najpre onih preduzeća koja su u dužem vremenskom periodu beležila loše rezultate, pa je otuda od ukupnog broja preduzeća, privatizovano tek dve trećine i to uglavnom malih i srednjih. U procesu restruktuiranja važila su jasna i stroga pravila koja nisu dopuštala privilegije i preporuke, a svaki pokušaj zloupotreba nametao je policijsku istragu i zatvor. Kompanije sa negativnim rezultatima otvorene su za svakog investitora kako iz Belorusije, tako i iz celog sveta, bez obzira da li je reč o Vašingtonu ili Moskvi, jer rezon države je prihvatiti sve pragmatično i korisno i sa Zapada i iz postsovjetskog vremena. Zdrava simbioza, u ovom slučaju, znači veći broj zaposlenih. S druge strane, veliki sistemi izuzeti su iz procesa privatizacije, tako da su veliki giganti i javna preduzeća ostali u vlasništvu države“, kaže Pejaković.

Ono što malo ko zna jeste da Belorusija u proizvodnji traktora MTZ raznih modela drži oko osam odsto svetske proizvodnje, 30 odsto svetskog tržišta rudarskih kamiona, da je po proizvodnji laserske i optičke opreme i elektronike druga u Evropi, kao i da prednjači u izvozu kamiona, autobusa i trolejbusa. Obim izvoza po stanovniku prevazilazi odgovarajuće pokazatelje mnogih zemalja ZND. U Mazu, koji se bavi proizvodnjom autobusa i trolejbusa koji se voze i našim ulicama, prosečne plate iznose oko 700, 800 evra.
„To su sistemi koje država subvencioniše. Jednom prilikom u razgovoru sa Lukašenkom kada je bilo reči o krizi u kojoj se nalazi MTZ on je rekao fantastičnu stvar i za zapadno tržište nešto što više kao oblik ljudskosti ne egzistira:´Ta firma zapošljava 35.000 ljudi. Šta bi bilo sa njihovim porodicama ako bi se privatizacija pokazala neuspešnom.´Tada je doneo odluku da država stane iza kompanije i ona je danas jedna od najboljih na svetu“.

PRIORITET PROIZVODNJA Belorusija je iskoristila staru i očito najtežu ekonomsku maksimu da je proizvodnja osnov zdrave privrede, a da njen rast zavisi od produktivnih investicija. Zato u ovoj zemlji trgovina, bankarski sektor i transport predstavljaju manje fokusirana težišta ekonomije.

U krupnim industrijskim preduzećima danas radi nešto manje od polovine radno sposobnog stanovništva.

„Uloga vodećih grana, mašinske, hemijske, naftnohemiske industrija, te elektroenergetika i drvnoprerađivačke grane u srpskoj i svetskoj proizvodnji, prema statistikama privrednih komora, predstavljaju dokaz konkurentne sposobnosti industrijskog potencijala privrede Be Belorusija je iskoristila staru i očito najtežu ekonomsku maksimu da je proizvodnja osnov zdrave privrede, a da njen rast zavisi od produktivnih investicija lorusije. S druge strane prihvatanje zapadnih investicija učinilo je da velike korporacije poput Forda, Mana i Simensa nađu svoje ekonomski stabilno utočište na ovom tržištu. Opet, sve je jednostavno uređeno po principu da kako zakon mora da se poštuje, tako i svaki ekonomski zahvat mora biti u službi pojedinca. Mera zadovoljstva građana ravna je, iz tog razloga, pokazateljima uspeha  Belorusije“.

Pomoć privredi stiže iz beloruskih banaka koje su granski usmerene na domaće sektore. Iz tog razloga investicije ne počivaju na stranim pozajmicama, već na štednji domaćeg stanovništva.

„Već nekoliko godina uzastopno Belorusija ostvaruje fenomenalan rast bruto društvenog proizvoda koji se godišnje kreće od osam do 10 odsto. Rast u prvoj polovini 2008. koji je iznosio 10,4 odsto, Svetska banka ocenila je kao stvaran, a ne naduvan od zarada. Kupovna moć stanovništva je velika, socijalne razlike nisu velike, građani uživaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, školstvo je besplatno, lični dohotci i penzije isplaćuju se tačno u dan, a režimski troškovi kreću se od pet do sedam odsto prosečne zarade. Pri tome, u Minsku se, recimo, na prste jedne ruke mogu izbrojati ljudi u radnom odnosu, a bez nerešenog stambenog pitanja. Sama činjenica da u zemljama EU nezaposlenost iznosi 10 i 15 odsto, dakle 15 puta više nego u Belorusiji, govori o dovoljno o ekonomski stabilnom ambijentu“, navodi Pejaković.

Fenomen infrastrukture grada Minska je takođe zanimljiv, jer on ne samo da je najčistiji grad u Evropi, već su putevi takvi da po njima mogu da se voze i formule. Svaki metar izgrađen novog puta prati metar izgrađenog metroa.

KOMORSKA SARADNJA Srbija i Belorusija su preko zajedničkih kulturnih i ekonomskih veza decenijama u najboljim mogućim odnosima, ali, ne treba zaobići istinu: ni izdaleka nisu iskorišćene sve mogućnosti saradnje na zajedničku dobrobit, niti mogućnosti zajedničkih nastupa na takozvanim trećim tržištima.
Najupečatljiviji poziv za saradnju došao je upravo od predsednika Lukašenka koji je boraveći prošle zime na Kopaoniku poručio našim ministrima i biznismenima: „Dođite da radimo zajedno. Politika je u drugom planu.“

Kako Pejaković objašnjava pragmatična strana Lukašenkove poslovne politike ključna je za bilateralne odnose. Prvi korak u tom pravcu načinjen je u martu potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini, a krajem ovog meseca očekuje nas i održavanje Komiteta saradnje dveju zemalja u Beogradu.

„Prednosti i mogućnosti saradnje Srbije sa Belorusijom su tolike da je taj nivo ekonomske razmene i saradnje moguće podići na zavidan, u odnosu na sadašnji koji beleži 60 miliona dolara razmene. Poljoprivreda je polje koje nudi značajnu saradnju, kao i područja razvijene mašinske, hemijske, metalurške, drvne i naftne industrije. Prema zvaničnim podacima dok u Srbiji građevinarstvo beleži pad od 70 odsto, Belorusija poziva radnu snagu i stručnjake tog profila. Konstrukcija poslovne politike, najvažnije, zasnovana je na činjenici da je reč jača od ugovora i papira. Zakonska regulativa je vrlo jasna i svako može da uđe na ovo tržište uz sve garancije države. Kod njih ne postoje improvizacije, već temeljan i odgovoran pristup poslu, što upućuje na lokalni nasleđeni kulturni obrazac u mnogo većoj meri nego o recidivima preostalim iz Sovjetskog Saveza“, zaključuje Pejaković.

Sledeće nedelje obeležava se otvaranje predstavništva beloruske trgovinsko-industrijske komore u Republici Srbiji. Ekonomski izazov za privrednu saradnju dveju zemalja na ovaj način postaje realna mogućnost.