Povodom 500 godina od rođenja crkvenog reformatora Žana Kalvina, od Moskve do Amsterdama objavljuju se brojni članci i analize, na temu koliko je on izmenio svet i šta je doneo kalvinizam: po njemu nazvano učenje, stil življenja i delovanje.

POVODOM 500 GODINA OD ROĐENJA CRKVENOG REFORMATORA ŽANA KALVINA, OD MOSKVE DO AMSTERDAMA OBJAVLJUJU SE BROJNI ČLANCI I ANALIZE, NA TEMU KOLIKO JE ON IZMENIO SVET I ŠTA JE DONEO KALVINIZAM: PO NJEMU NAZVANO UČENJE, STIL ŽIVLJENJA I DELOVANJE.

Rimskog papu i sve katolike u 16. veku prenerazio je Nemac Martin Luter reformacijom, a Kalvin kao jedan od njegovih nastavljača, koji je bio još radikalniji, zastrašio ih je u većoj meri nego tadašnje masovne bolesti poput kolere. Ta odbojnost ni posle pet vekova nije nestala, mada nije toliko drastična.
Protestantizam kao nova konfesija nije težio centralizaciji ni jedinstvu doktrine. Luter je izvršio izmene koje je smatrao neophodnim, sačuvavši poneke  elemente pređašnjeg. Nekim tada čuvenim teolozima, drugog talasa protestantizma, među njima i Žanu Kalvinu, to nije bilo dovoljno.

HELVECIJANSKA VERA Kalvin je rođen pre ravno pet vekova, 10. jula 1509. na severoistoku Francuske. Stekao je u svoje vreme najviše obrazovanje. Kao odanog katolika oduševila ga je ideja obnove i reforme crkve i reinterpretiranja vere. Prinuđen da beži iz Pariza, preko Bazela, dolazi slučajno u Ženevu gde ostaje do kraja života 1549, poživevši samo 54 godine. Spavao je četiri sata dnevno, jednom na dan jeo, neprestano je stvarao. Sve što je napisao i izgovorio sabrano je u 57 tomova. Propovedao je svakodnevno po sat vremena, nedeljom dva puta. Tekstovi su sačuvani. Bolji francuski jezik u istoriji, smatra se, niko drugi nije koristio. Glavno delo „Uvod u hrišćansu veru“ prevedeno je pre više godina i na srpski. To je osnova, „helvecijanske“ vere, kako su je mnogi vekovima zvali. Tako Francuzi dobijaju svog Lutera, a Ženeva postaje „reformatski Rim“. Grad pun „razvrata“ postaje puritanski. Kafane se pretvaraju u biblijske kružoke, na svakom stolu svuda je Biblija, nema karnevala, igara, pozorišta, smeha, veselih svadbi.

Takva Ženeva privukla je kritičnu intelektualnu elitu Evrope, zanatlije i bankare, verski progonjene. Nastao je dotad neviđeni privredni razvoj zasnovan na drugačijem shvatanju hrišćanstva. Naučnicima je to predstavljalo početak kapitalizma koji nije mogao da nastane niti u katoličkoj, niti pravoslavnoj sredini.

PSALAM KAO MARSELJEZA U svetu danas ima 80 miliona Kalvina, u Evropi (Švajcarska, Holandija, Škotska, Nemačka, Francuska, Mađarska) i Americi posebno. U Svetskom reformatskom savezu ima 105 crkava sa svih kontinenata. Hramovi su po nalogu Kalvina bez ikakvih ukrasa, ikona, sveća, krstova, kandila, tamjana, obrednih ukrašenih odeždi, nema kulta svetitelja, nikakvih postova… U centru bogomolje je propovedaonica. Bog se slavi pesmom, posebno psalmima koji su himna reformata (psalam 68. im je kao „marseljeza“), i rečju. Parohijom upravlja savet, u kome je uloga sveštenika ista kao i laičkih članova. Vernici se podučavaju da teško rade, skromno žive, neprestano se usavršavaju u poslu i znanju, ne pridaju pažnju praznoslovlju, ugađanju stomaku, piću, zabavama i igrarijama. Biblijski je imati ispunjen dan trudom.

Da danas Kalvin izaziva toliko interesovanje pokazuje činjenica da se sada iz novog ugla istražuje u čemu je on uticao na teologiju, sociologiju, humanistiku, ali posebno na ekonomiju. Istraživačima se čini da savremena svetska privreda, posebno zbog finansijske krize, treba da se sagleda i izlaz iz nje potraži reafirmacijom ideja Kalvina. Da se ekonomija od njegovih moralnih postulata formulisanih u 16. veku nije udaljila, čak odrekla, ne bi je snašle sadašnje nedaće. Dok su ta načela poštovana, čak i od onih koji o samom Kalvinu gotovo ništa ne znaju, privreda je neprestano napredovala, bez spektakularnih skokova, koji ne mogu zapravo biti stabilni.

Teološki je Kalvin tvrdio da on ne stvara novu veru već se hrišćanstvo vraća praksi prvobitne Hristove crkve, koja se u međuvremenu izopačila i ritualizovala. Odbacio je ono što druge crkve smatraju „predanjem“ ili „tradicijom“, od sedam sačuvao je dve „svete tajne“, odbacio čistilište i oproštajnice, sveštenici se ne rukopolažu već imenuju.

DUH PREDUZETNIŠTVA Značajan je stav da „samo Bogu slava pripada“ (Soli Deo Gloria), ne moćnicima, državnim ili crkvenim. Unikalno mu je učenje o predestinaciji, predodređenju pojedinca. Bog je svakog pre rođenja opredelio (fatalizam?) kojim će putem ići (to zapravo ni druge konfesije ne odbacuju). Neki misle da ga dobro procenjuju kad kažu da je bio teokrata i „protestantski ajatulah“. Takvi posebno ističu da se  Kalvin nije usprotivio spaljivanju na lomači (1553) u Ženevi španskog lekara i teologa Mihela Serveta jer je godinama širio jeretičko učenje o svetoj Trojici. Ta kazna bi ga snašla u ma kom mestu Evrope još od vremena cara Justinijana.

Veoma je rasprostranjen stav u nauci, nastao od čuvenog sociologa Maksa Vebera (1864-1920), u knjizi „Protestantska etika i duh kapitalizma“ (1905), da je kapitalizam produkt kalvinizma, u međuvremenu se dovodi delom u pitanje. No, taj pogled je postao opšteprihvaćen. Bilo je kapitalizma i pre Kalvina, on je pak solidnu osnovu dao duhu preduzetništva, pouzdanju u kvalitet robe i poslovnog odnosa. Novobogatašima to obično ne odgovara, kao i neoliberalnom kapitalizmu gde su sva sredstva dozvoljena, a moralnost izlišna. Po Kalvinu preduzetniku nije u centru profit po svaku cenu, gramzivost, već skromnost i poštovanje (sa)radnika, dugotrajnost odnosa, planiranje. Kalvin je svakako najviše doprineo učvršćenju novog privrednog, nefeudalnog, sistema, teološkom otvaranju prostora za bankarstvo, ali ne kao lihvarstva. Biti dužan i vratiti uz razumnu kamatu i na vreme, nije greh, kao ni dati novac nekome na zajam i na tome zaraditi.

BOGOUGODAN IMETAK Za Ženevu se u vreme reformacije uobičajila kamata od 5 odsto, a nula odsto za darovite siromašne preduzetnike. Hrišćanstvo se do tada držalo starozavetnog  stava da je verujućem čoveku zabranjeno davati sa zaradom novac na zajam. Bez novca nema ni tržišne privrede. Propovednik je u svoj grad uveo do tada nezamislivu podelu vlasti, da zakonodavac, sudija i izvršitelj ne budu isti, što je svakako osnova demokratije. Tada se počinje razmišljati i o pitanjima koja danas čine kompleks „ljudskih prava“.
Da  je Kalvin „otac kapitalizma“ ne misli danas sveštenik ženevske katedrale sa koje je Kalvin svojevremeno propovedao. Reformator je zahtevao od vernika štedljivost, marljivost i nerasipništvo, ukinuo je brojne crkvene praznike.

Kalvinizam je posebno prisutan u preduzimačkom mentalitetu „novog sveta“, Amerike. Sledili su ga ne samo prezbiterijanci, kako sebe tamo Kalvini nazivaju, već i pripadnici svih drugih hrišćanskih konfesija, čak i Jevreji, ili Kinezi, ne povezujući pritom sebe sa verom poteklom iz Ženeve… Bogat preduzimač je blagoslovljen od Tvorca, imetak potvrđuje njegovu veru i pravi bogougodan put, ali to predstavlja i posebnu odgovornost. Tako imućan ne rasipa, već živi i dalje skromno, čini dobra dela (osnova škole, muzeje, bolnice). Nigde mecenstvo nije izdašnije i obilnije nego u Americi.

Misao potekla od Kalvina, ističe se ovih dana,  može pomoći savremenom čovečanstvu, takođe i u privrednoj krizi: ekonomija treba da služi čoveku, a ne obrnuto. Induvidualizmu, sekularizmu i hedonizmu  „modernog“ čoveka  izgleda  da su zahtevi reformatora za uzdržanošću, štedljivošću, pobožnošću kao i prilježnosti poslu, prestrogi. Trebalo bi da razmisle.

SLEDBENICI U SRBIJI Kalvinovi „pravi“ sledbenici u Srbiji jedino su delom Mađari, njih 16.000, što čini oko pet odsto njihovog etničkog korpusa, ostali su gotovo svi katolici. Dve trećine ih živi u gornjoj Bačkoj (Pačir, Stara Moravica, Feketić, Sombor, Subotica), trećina u Banatu (Zrenjanin, Itebej, Vojlovica). Biskup se bira glasanjem na šest godina. Već dvanaest godina je to Imre Čete-Semeši, koji je upravo doktorirao na istoriji svoje crkve kod nas. Duhovno sedište je u Feketiću. Verska zajednica zvanično je registrovana kao Reformatska crkva. Iako vernika ima u pedesetak mesta, sveštenika je 18, od toga trećinu čine žene (najviše u Evropi).

Biskup ističe da njegova crkva ima dobre odnose sa svim konfesijama, takođe i sa Mađarima katolicima koji imaju kod nas dva biskupa, u Zrenjaninu i Subotici. U prošlosti nije uvek tako bilo, više se u tom narodu obraćala pažnja ko kome pripada, mešovitih brakova je retko bilo. Niko nije istražio u kojoj meri glasanje za nekog mađarskog vojvođanskog političara zavisi od toga da li je katolik ili reformat. Možda treba uporediti i stepen razvijenosti preduzimaštva kod Mađara zavisno od konfesije. U toku je postupak registracije „Reformisane prezbiterijanske crkve u Srbiji“ koja kalvinizam želi da približi na srpskom jeziku (nemađarskom stanovništvu).