Hoće li crni čovek u Beloj kući konačno pokazati da crni ljudi nisu drugačiji od ostalih, da su jednako sposobni da tlače, eksploatišu, pljačkaju i masovno ubijaju.

U POGLEDU UNUTRAŠNJEG USTROJSTVA, AMERIKA OSTAJE I POD OBAMOM DUBOKO RASISTIČKA, MA KOLIKO TO PREDSTAVLJALO PRIVIDNI PARADOKS.

U traktatu pod naslovom „Obama i čuda koja se ne dešavaju“, kanadski analitičar Stiven Gaons postavlja pitanje „Hoće li crni čovek u Beloj kući konačno pokazati romantičarima koji još nisu shvatili, da crni ljudi nisu različiti od drugih, da su jednako sposobni da tlače, eksploatišu, pljačkaju, masovno ubijaju; da su liberali (Obama) sposobni da čine takve stvari isto kao i konzervativci i da Barak Obama, samo zato što se zove liberal i što je crne kože ne pruža nikakvu nadu za promene u američkoj politici“.

BOJA KOŽE KAO POLITIČKA ZABLUDA Opservacija je sinhrona, sa primetnim porastom broja komentara i rasprava u Britaniji, a na istu temu. „Miror“ je prošle sedmice napisao, komentarišući „besmsileni krstaški pohod“ Obame u Avganistanu, da je „crni liberalni predsednik uspeo da za rekordno kratko vreme potroši sav kredit, ne samo kod  bele nego i kod crne Amerike“. Sajmon Dženkins u „Gardijanu“ upoređuje budućnost  Obaminog Avganistana sa vijetnamskim porazom Lindona Džonsona; „Telegraf“ predviđa da će novi Obamin komandant trupa u Avganistanu, Mekristal, doživeti „tužnu sudbinu“, Džonsonovog generala, Vestmorlenda, komandanta američke vojske u vijetnamskom ratu.

Opservacije o izneverenim nadama „crnog liberala“ u Beloj kući (sa naglaskom na  raširenu iluziju veze između crnog i liberalnog) nisu rasističkog predznaka, nego su, naprotiv i upravo, kritika onih koji su, a u Americi ih je priličan broj, u boji Obame, samoj po sebi, videli ugrađenu pretpostavku leberalizma i „reformi“.

„Jedina zajednička stvar koju Obama ima sa 99 posto Afroamerikanaca, čiji su ga glasovi i doveli u Belu kuću, jeste ta boja kože; boja kože je predrasuda kakvu su imali američki vlasnici robova – koji su bili belci, da bi opravdali eksploataciju robova – koji su bili crnci. Obamina boja kože doneće američkoj crnoj populaciji boljitak isto toliko koliko je Bušova boja kože donela američkoj beloj populaciji, dakle – malo ili nimalo“. (Gavons).

Pojava opservacije o boji kože kao „političkoj zabludi“ aktuelizovana je u britanskim debatama neobično brzim gubitkom Obamine „predizborne mistike“ i  harizme koja je iz nje proistekla. U suštini, reč je o posmatranju samog bića današnje Amerike.

ŠAPAT O RASIZMU Sa stanovišta aktuelne politike, zbirno mesto kritičara novog predsednika jeste to da je „crni“ Obama prost nastavak „belog“ Buša, ali da, sa pozicije njenog   unutrašnjeg ustrojstva Amerika ostaje i pod Obamom duboko rasistička, ma koliko to predstavljalo prividni paradoks.

„Pričajte mi o Americi“, sarkastično je primetio Nikolas Vapšot, britanski specijalista za američka pitanja. Nakon dugog krstarenja Amerikom i studija o „stanju nacije“, napisao je u „Sandej tajmsu“ da je „i danas, u ovoj zemlji imigranata, gde je ‘melting pot’ samleo sve druge etnicitete za račun dominirajućeg anglo-saksonskog, rasa i rasizam velika tema koja se u Americi spominje i izgovara samo šapatom“. Ovaj fenomen je, kaže, posledica, koliko neprijatnosti zbog rasističkog stanja duhova, toliko i brige da se ne povrede duhovi u crnom korupusu Amerike. Po njemu, ovo je upravo tiho ispoljavanje „beznađa“ koje mnogi Amerikanci osećaju kada bi želeli da izraze „duboku frustraciju što su u Americi rođeni kao crnci“.

Više u 70. broju magazina “Pečat”