List slobodne Srbije
Ekonomija

Hajka sa elementima korupcije

Broj 70 | Piše: Danijel Cvjetićanin • 02. jul 2009

Kako je korupcija u Srbiji,  u žargonu, postala sinonim za „tržišno“ ponašanje pojedinaca, političari su i ovde kao i u svim drugim procesima koji mirišu na udobnost i lep život,  na čelu kolone.

POKRETANJE POLITIČKE ILI JAVNE HAJKE, SADRŽANE U NAJAVAMA BORBE PROTIV KORUPCIJE NA GLAVNIM ODBORIMA STRANAKA, UVEK SU I SVOJEVRSTAN POZIV NA KORUMPIRANJE.

Pouzdano se zna da ne postoji zemlja na svetu u kojoj nema korupcije. Rukovođeni ovom istinom, lideri Srbije pokušavaju da u javnosti stvore utisak da nivo i stepen rasprostranjenosti ove pojave nisu od značaja. Zato je korupcija masovno ušla u sve pore života u Srbiji. U žargonu, postala je gotovo sinonim za “tržišno” ponašanje pojedinaca. Kao i u svim drugim procesima koji mirišu na udobnost i lep život, političari su i ovde na čelu kolone. Strast za stranačkim radom i jagma za političkim funkcijama najčešće su motivisani upravo mogućnostima da se uzme učešće u brojnim korupcionaškim poduhvatima.

SREĆA U KORUPCIJI Može zvučati neverovatno, ali u nekim periodima istorije ljudi su bili presrećni što su partijski aktivisti (i državni činovnici) mogli biti korumpirani. U Trećem Rajhu, veliki broj Jevreja spasao se koncentracionih logora i sigurne smrti, zahvaljujući činjenici da su mogli da podmite SS-ovce. Baka mi je pričala da je uspela 1941. da se spase iz Osjeka (NDH) tako što je na vreme dobila obaveštenje od jednog „poštenog ustaše“ da je na spisku za logor, sa mnogim drugim Srbima. Istog dana, spakovala se i pobegla u Srbiju, sa porodicom i sa stvarima koje su mogli poneti. Posle rata, otišla je u Osjek i u opljačkanoj i opustošenoj  kafani, koju su tamo pre rata držali, našla je nekoliko slanika, kašičica i tanjira. „Hvala ustašama što su i ovo ostavile!“, rekla je, srećna na neki neobičan način, i vratila se, sa spašenom „imovinom“, u Beograd. Da u to vreme nije bilo korupcije, možda danas neki od nas ne bi bili ni rođeni, pošto bi naši roditelji zauvek nestali u „zagrljaju“ Jasenovca.

Više u 70. broju magazina “Pečat”

Ključne reči: · · · · ·

3 komentara »

  1. KRIPTOKOMUNISTA dana 02. jul 2009 u 23:09:

    KRADU SAMO ONI KOJI MORAJU I ONI KOJI MOGU.
    UVEK ĆE BITI I JEDNIH I DRUGIH.
    SISTEM NE SME DOZVOLITI NIJEDNU MOGUĆNOST DA NEKO MOŽE DA UKRADE (npr:TENDERI), A MORA SE POBRINUTI DA SAMO MALI BROJ MORA DA UKRADE.
    SVAČIJA DECA MORAJU DA JEDU, NIČIJA NE MORAJU DA IMAJU „FERARI“

  2. jelisaveta dana 05. jul 2009 u 2:42:

    Kako bi se ta pojava lako resila da postoji neko od nasih politicara kome je stalo do svog naroda!

  3. Jovana dana 07. jul 2009 u 18:34:

    Dakle da apsolviramo: Ko to moze da se korumpira? Onaj blizu trezora,onaj blizu pendreka,onak blizu vladara i onaj koji nesto zna a nece to da kaze.
    Pustite sirote doktore da uzmu koju stotinu evra (ne dinara) od bolesnih,i sirote profesore od neznalica,hvataj te vi one koji Miskovicu ljube skute,a Cepteru pale tompus cigaru.
    Hvataj te sve te sline predsednike upravnih odbora,clanove izvrsnih,nevladinih i partijskih tela kojima milioni cure a tek poneki (milion) sei zalepi za lepljive prste.
    Sve su to Titovi partizani i Drazini cetnici i njihova deca,sto su se „krvavo“ izborili za Sorosefe
    pare.

Ostavite vaš komentar