Rusko-američki samit u Moskvi, zakazan za 6. jul, biće prilika da se zaustave neprijateljske tendencije koje guraju svet u katastrofu. Međutim, postavlja se pitanje da li su Amerikanci spremni da odustanu od izgradnje imperije i globalnog sukoba za resurse?

OPASNOST OD NUKLEARNOG SUKOBA VIŠESTRUKO JE NARASLA, BUDUĆI DA SE U NAJSKORIJOJ BUDUĆNOSTI KRUG DRŽAVA KOJE RASPOLAŽU ATOMSKIM ORUŽJEM MOŽE POVEĆATI NA 20, A DA NE POSTOJI EFIKASAN NAČIN KOJIM SE MOŽE SPREČITI DALJE ŠIRENJE.

Kada u ponedeljak, 6. jula, američki predsednik Barak Obama bude seo nasuprot ruskog kolege Dmitrija Medvedeva, verovatno će i on, kao i njegovi prethodnici u proteklih šest decenija, u domaćinu iz Kremlja videti suparnika, a ne partnera. Još od 22. februara 1946, kada je tadašnji saradnik ambasade SAD-a u Moskvi Džordž Kenan poslao u Ameriku takozvani „Dugački telegram“ od 8.000 reči, u kome je skicirao portret budućeg hladnog rata, u strateškim odnosima dve sile do danas se malo šta promenilo, uprkos velikim nadama i očekivanjima. Izuzev, donekle, retorike. A kada je Kenan naredne, 1947. godine, objavio i članak koji je sadržao definiciju američke „politike obuzdavanja“ prema SSSR-u, sve je bilo spremno da se pređe sa reči na dela i da se ubrzo formira zapadni, antiruski vojni blok – NATO. Ovaj stručnjak je početkom pedesetih, nakratko, bio i ambasador svoje zemlje u Sovjetskom Savezu, a deceniju kasnije i u SFRJ – dvema slovenskim državama koje su se, u manjoj ili većoj krvi, srušile zajedno sa Berlinskim zidom, glavnim hladnoratovskim simbolom.

EVENTUALNI PLANETARNI SUKOB NE BI SE VODIO ZA TERITORIJE, NEGO ZA RESURSE, PRVENSTVENO ZA VODU.

Kenanove poruke iz „Dugačkog telegrama“ nisu izgubile aktuelnost ni sada, a pogotovo se, sudeći po svemu što se dešava, nije ništa promenilo u američkoj „politici obuzdavanja“ Rusije. Sa raspadom Varšavskog pakta, mada su neki verovali da je logično da i NATO izgubi svrsishodnost, zapadni blok pod kontrolom Amerike iskoristio je slabost protivnika i bez oklevanja prešao stare granice, duboko zakoračivši u nekadašnju interesnu i geopolitičku sferu Moskve. I nastavio da se ubrzano širi i dalje „davi“ Rusiju, u skladu sa Kenanovim receptima. Zato je sve manje začuđenih što je, umesto nekadašnjeg hladnog rata, sada na delu po mnogo čemu zloslutniji „hladni mir“. Evropa i Azija opet su poprište žestoke američko-ruske konfrontacije, ali svet u celini više nije isti kao pre 30 ili 60 godina. A pretnje su sve veće…

ANTIRATNI AKTIVISTI POLAGALI SU NADE U DOLAZAK NA VLAST BARAKA OBAME, ALI VIŠE NE PRAVE BITNU RAZLIKU IZMEĐU NJEGA I BUŠA. TVRDE DA I NOVI PREDSEDNIK VODI ZEMLJU ISTIM PUTEM – U VOJNI REŽIM, DIKTATURU I FAŠIZAM.

ORUŽJE SIROMAHA Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej upozorio je nedavno da je višestruko narasla opasnost od nuklearnog sukoba, primetivši da se u najskorijoj budućnosti krug država koje raspolažu atomskim oružjem može povećati na 20, a da ne postoji efikasan način kojim se može sprečiti dalje širenje.
Ruski ekspert za atomsko naoružanje Vladimir Hrustaljov podseća da nuklearnim oružjem, osim „velike petorke“ (SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije i Francuske) u ovom trenutku raspolažu još četiri regionalna igrača: Severna Koreja, Izrael, Pakistan i Indija. Pored Irana, Hrustaljov navodi još nekoliko zemalja koje u skorije vreme mogu da se pridruže „nuklearnom klubu“:

„Treba odvojiti one države koje su tehnološki i materijalno već spremne, od onih koje za sada imaju samo motiv za realizaciju atomskog programa. One se mogu podeliti na tri bloka zemalja: dalekoistočne, latinoameričke i arapsko-muslimanske. U prvoj grupi su Japan, Južna Koreja i Tajvan, koji imaju i tehnologiju i sredstva za to, a poslednje dve i motivaciju. U drugoj grupi su Brazil i Venecuela. Brazil ima dosta razvijen civilni atomski kompleks, a Venecuela želi da razvija nuklearni program iz političkih razloga, najviše zbog konfrontacije sa SAD-om. U trećoj grupi su Turska, Saudijska Arabija, Libija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Alžir. Ove zemlje pokazuju veliko interesovanje za nuklearne tehnologije. Važnu ulogu ovde igraju iranski i izraelski faktor. Alžir, Egipat i Libija donedavno su ubrzano razvijali atomski program i obustavili su ga pod pritiskom međunarodne zajednice, ali niko ne može da garantuje da ga neće obnoviti“, kaže ruski stručnjak.

„Situacija je veoma komplikovana. Imajući u vidu tehnološki razvoj, atomsko oružje moguće je dobiti uz minimalan utrošak snage i sredstava. Ako su ga četrdesetih godina razvijale stotine i hiljade ljudi sa logaritamskim lenjirima, onda sada, prema najnovijim američkim eksperimentima, atomsko oružje se može dobiti koristeći podatke sa interneta. Ako je cena tog poduhvata pre pola veka iznosila 40 milijardi dolara, danas je potrebno najviše 300 miliona. Poređenja radi, avionski puk od 24 lovca danas košta milijardu i po dolara“, zaključuje Hrustaljov.

Otuda ne čudi što Nikolaj Zlobin, rusko-američki politikolog, smatra da je nuklearno oružje danas oružje siromaha.

„Države koje su saterane u ćošak žele da ovladaju atomskim oružjem, kao jedinim faktorom koji im garantuje bezbednost pred spoljnom pretnjom“, tvrdi Zlobin, naravno, ne navodeći da pretnja onima koji su „saterani u ćošak“ dolazi najčešće od Vašingtona. „Unipolarni svet“, priznaje ipak Zlobin, „u kome je dominirala jedina supersila, približava se svom kraju. U savremenoj istoriji jasno se uočava ciklus od 25-35 godina svetske političke stabilnosti, a zatim dolazi do preloma i prelaska na novu konfiguraciju“. Po mišljenju Zlobina, očekuje nas prelazak u „bespolarni svet“.

SUKOB PO TABLICI MENDELJEJEVA Ali, to neće biti ni lako ni bez otpora, veruju analitičari u Rusiji. Kako smatraju istaknuti vojni eksperti, sve je izvesniji planetarni sukob zbog resursa, uključujući i vodu. A svetska finansijska kriza samo ubrzava ove procese. Predsednik Kluba vojnih starešina Ruske Federacije Anatolij Kulikov, čak, tvrdi da se „sukobi 21. veka neće voditi po planovima generalštaba, već – po tablici Mendeljejeva“!

UPRKOS GLASNIM PREDIZBORNIM OBEĆANJIMA, BARAK OBAMA UGLAVNOM U SVEMU PRODUŽAVA BUŠOVIM PUTEM: NASTAVLJA „GLOBALNI RAT PROTIV TERORIZMA“ KOJI JE ODNEO HILJADE NEVINIH ŽIVOTA I POTPUNO URUŠIO AMERIČKI IMIDŽ U SVETU, NIJE PROMENIO NIJEDAN OD SPORNIH ZAKONA SVOG PRETHODNIKA, NE ODUSTAJE OD BORBE PROTIV „OSOVINE ZLA“, ČAK JE I POJAČAVA, PODRŽAVA „OBOJENE REŽIME“ NA PROSTORU BIVŠEG SSSR-A, KOJE KARAKTERIŠE ANTIRUSKO DELOVANJE.

U Akademiji geopolitičkih problema, na čijem je čelu penzionisani general Leonid Ivašov, već idu korak dalje i modeliraju scenario trećeg svetskog rata, za koji tvrde da ga je skoro nemoguće izbeći. Zamenik predsednika Akademije, doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov kaže da svetska ekonomska kriza vodi direktno u svetski rat: „Na to nam ukazuje istorija rešavanja takvih kriza. Do sada se to postizalo kroz svetske ratove – Prvi i Drugi. I danas je slična situacija. Globalna finansijska kriza postala je odlučujući faktor u svetu. I pokušaj da se ona prevaziđe običnim merama neće uspeti, jer je ona posledica mnogo dublje, civilizacijske krize“.

Više u 70. broju magazina “Pečat”