Knjiga Miloša Kneževića „Evroskepticizam: 111 evroskeptičkih fragmenata“, (Zaslon, Beograd 2008) daje dobar odgovor na pitanje šta danas u Srbiji znači biti evroskeptik.

PRINCIPI EU – POTISKIVANJE MODERNIH NACIONALNIH DRŽAVA U IME FEUDALNIH „EVROPSKIH“ REGIONA; KULTURNI RASIZAM PREMA SVEMU ŠTO NE PRIPADA KONCEPCIJI EVROPE; PONIŽAVANJE KANDIDATA ZA ČLANSTVO U EU, SA CILJEM PROMENE NJIHOVOG NACIONALNOG IDENTITETA.

Miloš Knežević odmah pravi razliku između evroskepticizma i evrofobije. Evroskepticizam nije strah od Evrope ili mržnja prema njoj. To je „racionalan i kritičan stav prema EU“. Može se istovremeno voleti Evropa, smatra Knežević, ali i biti kritičan prema EU. I sam autor je evroskeptik „upravo iz jakog osećaja naklonosti ka evropskom kulturnom i civilizacijskom totalitetu“ i zato što „veruje u budućnost Evrope u drugačiji kontinentalnim konturama“.

Knežević, međutim, smatra da, racionalni posmatrač iz Srbije, mora ozbiljno da zameri EU barem tri krupne stvari: potiskivanje modernih nacionalnih država u ime feudalnih ili veštačkih „evropskih“ regiona; kulturnu isključivost, pa i kulturni rasizam prema svemu što ne pripada određenoj koncepciji Evrope; i sistematsko ponižavanje (pret)kandidata za članstvo u EU (a posebno Srbije), sa ciljem promene njihovog kulturnog (nacionalnog) identiteta.

NADDRŽAVA Evropska unija, kao svojevrsna „naddržava“, doživljava sve druge države, a naročito one koje je usisala, ili tek hoće da usisa, kao konkurente. Ona želi slabljenje i nestanak svih evropskih država, želi da ih fragmentizuje i isprazni od stvarne moći, kako bi Brisel, kao centar te nove superdržave, imao posla samo sa atomizovanim, predmodernim (feudalnim), ili nedavno skrojenim regionima. To je ono što uviđa i češki predsednik Vaclav Kraus koji kaže: „Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je cilj Unije – Evropa regiona. Za mene je to kraj sveta. Ja želim Evropu država, Evropu Poljske, Češke, Portugalije, Irske, a ne Evropu Donje Štajerske, Severne Moravske ili Gornje Austrije“ (navedeno kod Kneževića, 116). Ali, Krausov protest je vapaj žednog u pustinji. Mrvljenje i slabljenje država ostaje osnovni cilj celokupne briselske birokratije, tačnije evropske političke klase. Njoj nacionalne države smetaju kao nosioci realne demokratije i makar ograničene građanske kontrole nad elitom.
Naime, dok u nacionalnim državama i

Više u 66. broju magazina “Pečat”