Kako je Bojan Pajtić, perjanica samozvane autonomaške divizije, u dogovoru sa guvernerom Radovanom Jelašićem i podobnom svitom iz NBS, opljačkao najprofitabilniju banku u Vojvodini i namenio joj ulogu razvojne banke iz čije kase se finansira, kako projekat, tako i svaka ideja otcepljenja.

Epilog u slučaju „Metals banke“ je hapšenje Pajtića, kaže Zoran Krasić.

Svaka autonomna oblast po definiciji nezavisnosti podrazumeva autonomne institucije. Na ovoj foskuli rođena je ideja da se jedna od najlikvidnijih i najprofitabilnijih banaka u Srbiji, suprotno činjenici da država nije akcionar, poautonomaši kao razvojna banka Vojvodine, te preinači u komunalnu banku, koja kao model ne postoji od 70-ih godina prošlog veka. A da ideja ipak nije skorijeg datuma, a transformacija kapitala u ovoj banci tek incidentna pojava, svedoči činjenica da se jedna od odredbi Predloga pokrajinskog statuta koji čeka da bude potvrđen u Skupštini Srbije, upravo odnosi na formiranje razvojne banke Vojvodine. U kojoj vezi su Statut i događaji koji su zadesili „Metals banku“ nije teško zaključiti.

Predsednik Odbora za finansije Skupštine Srbije Zoran Krasić kaže za „Pečat“ da će slučaj „Metals banke“, zbog nesumnjive zloupotrebe ovlašćenja i šireg političkog angažmana u finansijskoj instituciji, biti tema sednica tog odbora.

„U pitanju je otimanje banke sa ciljem da se njen značaj skoncentriše na teritoriju Vojvodine i željom da u perspektivi postane vlasništvo autonomne pokrajine. Sve ono što sada gospodin Pajtić završava preko Fonda za razvoj, a jasno je da finansira interese dela DS, po ovom scenariju, radiće preko ‘Metals banke’. Ovakvo otimanje najjače privredne banke  išlo je preko uvođenja privremenih mera koje su rasterale klijente i deponente iz inostranstva, a onda i postavljanja prinudne uprave“, navodi Krasić.

Kakvu ulogu ima Fond za razvoj, odnosno kakva je uloga namenjena „Metals banci“, ističe Krasić, najbolje ilustruje činjenica da je Bojan Pajtić u Vršcu gde je DS pocepana na dva dela, za i protiv Pajtića, iz budžeta autonomne Vojvodine plasirao novac mesnim zajednicima koje očekuje glasanje, bez konsultacija sa opštinskim vlastima.

„Ono zbog čega je uhapšen Zoran Knežević, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina i kadar DS-a, u odnosu na Pajtićeve zalogaje, meri se promilima. U slučaju ‘Metals banke’ moraće da reaguje i inspekcija i policija. Epilog je hapšenje Pajtića“, izričit je Krasić.

PRE POTOPA Od svog osnivanja 1990. do spornog septembra 2008. godine, „Metals banka a.d. Novi Sad“ spadala je u grupu najlikvidnijih banaka, sa čak 90 odsto plasmana obezbeđenog hipotekama na nekretnine. Spisak referenci kojima se ova banka mogla pohvaliti kao jedina naša banka koja je izašla na A listu Beogradske berze, prva započela poslove prodaje investicionih jedinica, te od NBS dobila statut kastodi banke, bio je presudan za sve što se kasnije izdešavalo. Da je likvidnost bila manja, a razvojna mreža manje stabilna, „Metals banka“, smatraju poznavaoci interesnih stremljenja Bojana Pajtića, nikada ne bi bila sankcionisana prinudnim merama, te bi danas, poput ostalih banaka, nastavila sa regularnim radom.

Put od „Metals banke“ do razvojne banke Vojvodine išao je preko povlačenja sredstava Pokrajinskog sekretarijata AP Vojvodine do zloupotrebe diskrecionog prava NBS.

Ovako, s obzirom na činjenicu da se devizni i dinarski platni promet velikih privrednih subjekata, poput rudnika Kolubara, Resavskih rudnika, Železnica Srbije, te FAP Priboja i drugih odvijao preko računa „Metals banke“, što je garantovalo stabilnost i dugoročnost, plan političkog prisvajanja, praktično je bilo nemoguće zaustaviti.
Ono što je ovu banku razlikovalo od drugih, te zbog čega je i nastala prevara „teže kategorije“ jeste vlasnička struktura u kojoj učestvuje oko 2.800 akcionara, DDOR kao jedini akcionar sa značajnijim učešćem i, najbitnije, činjenica da država nije akcionar. Upravo je ovakva struktura koja znači da poslovnu politiku utvrđuju akcionari trebalo da bude garant ekonomske logike, a ne lobirajuća politika, koja je, u nastavku priče, na volšeban način ušla u poslovanje i time doslovno srušila osnovne bankarske principe.

KREIRANJE LIKVIDNOSTI Kako je shodno odluci NBS da minimalni koeficijent likvidnosti banke ne sme biti ispod jedan, „Metals banka“ ispunila takve uslove, te Narodnoj banci uputila Program za prevazilaženje problema trenutne likvidnosti septembra 2008. godine, ništa nije ukazivalo na urgentne i privremene mere. Međutim, činjenica koju je odbor banke prevideo, a koja je kako se kasnije uspostavilo bila presudna za rušenje likvidnosti jeste ta da su, suprotno dogovoru o deponovanju sredstava Pokrajinski sekretarijat za finansije, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj AP Vojvodine i Garancijski fond APV, tendenciozno nastavili da povlače depozite.

Pozivajući se na činjenicu da će Pokrajinski sekretarijat AP Vojvodine povući sredstva od milijardu dinara, pa će Banka „iskazati smanjenu likvidnost, te u narednom periodu može doći do daljeg pada…“ NBS uvodi vanredne mere i grubom zloupotrebom diskrecionog prava NBS iz Zakona o bankama stopira prijem novih klijenata, novih depozita i obustavlja plaćanje sa računa (!?). Svi nalozi od 13. oktobra po osnovu prometa robe i usluga nisu realizovani do 24. u mesecu, deponenti intenzivno otvaraju račune kod drugih banaka,  sredstva se preusmeravaju, rudari uznemireni zbog kašnjenja plata najavljuju štrajk… Pritom, raspoloživa sredstva postoje, pokriće postoji, ali plansko uništavanje ne ostavlja mesta za ekonomsku logiku. Pored globalne ekonomske krize koja je kod svih banaka intenzivirala povlačenje deviznih i dinarskih uloga, u „Metals banci“ nastaje opsadno stanje, krivim merama za nekoliko dana likvidnost banke počinje nezaustavivo da se ruši, režirani scanario se bliži kraju.

UKAZ IZ NBS Posle sastanka uprave „Metals banke“ sa guvernerom Radovanom Jelašiće, te iznalaženja rešenja u obliku kratkoročnog kredita, jedan faksirani dokument iz NBS menja sve. NBS, naime, u 16 sati i 30 minuta istog dana donosi odluku da se u banku uvede Privremena prinudna uprava, te da se njome Srđan Petrović, dotadašnji izvršni direktor „Metals banke“ i nekadašnji direktor JP Poslovni prostor Novi Sad, i Đorđe Jevtić, rukovodilac predstavnicima NBS (?), imenuju za prinudne upravnike. Počinje iznošenje fingiranih podataka o gubicima, unošenje panike među akcionarima, priprema terena da budući, već poznati strateški partner sa što manje sredstava postigne većinski procenat u „Metals banci“.
Ananije Pavićević, predsednik Izvršnog odbora „Metals banke“, sistemom političke likvidacije, smenjen je sa funkcije. U tekovine mu se ubrajaju sve refernce koje je ova banka stekla za 18 godina poslovanja, te mesto banke u samom vrhu bankarstva u SRJ, kasnije Republici Srbiji.

Tako se scenario ovakve, političkim ciljevima potaknute, prevare u nekoliko brzih poteza, uz krivo tumačenje zakona, privodio kraju.
Onda, kao da nije reč o rušenju jedne ustanove, kao da se tako šta i moglo očekivati, u medijima počinju da se nižu izjave Bojana Pajtića, Ištvana Pastora, te njihovih trbuhozboraca, prinudnih upravnika: „…najpre Fond, a onda i Skupština AP Vojvodine, vustupljenih potraživanja stekne natpolovičnu većinu akcionarskog kapitala“ ili „Pokrajina će, procenjuje se imati više od 51 odsto kapitala“, da bi „razvojna banka finansirala razvojne objekte od značaja za Vojvodinu“.

S druge strane dopis u kome se iznosi hronologija pljačke imovine „Metals banke“ i izveštaj poslovanja poslat je na adrese Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnjih poslova,  Ministarstva ekonomije, Odbora za finansije Skupštine Srbije…

Reakcija je stigla samo iz Odbora za finansije, koji će, ukoliko se članovi odbora iz DS privole na razmatranje slučaja Metals banke, uskoro na ovu temu održati sednicu.
Dakle, ako je verovati predsedniku Odbora za finansije Skupštine Srbije, Bojan Pajtić će kao logističar prisvajanja banke, biti uhapšen. Druga mogućnost koja isključuje prvu je da će ovako formirana razvojna banka biti prečica do stvaranja „države“ Vojvodine.

List „Pečat“ pratiće dalji tok dešavanja vezanih za „Metals banku“, te kao slobodan i kritički medij pozivati nadležne da reaguju i u skladu sa zakonom privedu pravdi nalogodavce ovakve pljačke.