Господин Штефан Лене се труди да користи „политички неутралан језик“, али дубља анализа овог предавања открива криминални карактер политике Европске Уније према „осакаћеној“ Србији…
Он у свом говору изражава жаљење што није донешена одлука да се цела Србија окупира од стране НАТО окупатора, што би довело до тренутне анексије Косова од Србије без резолуције 1244, и оно што је најважније до тоталне окупације Србије, уз вероватно стотине хиљада жртва у Српском народу.

Његова тврдња да је Резолуција 1244 имала предност за Београд је чиста глупост. Резолуција је било наметнуто решење уз „пиштољ на слепоочници“. Друга је ствар што тадашњи председник Милошевић који је имао „визију“ за Србију, није имао одлучности, нити снаге да је спроведе до краја, што је на крају и платио својом главом- „О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих!“, Откривење Јованово…

У његовој тези о решењу на три начина он меша „бабе и жабе“.
-Први начин- третира шиптарске сепаратисте као равноправну страну у „спору“ са Србијом. Једини начин да се третирају сепаратисти је начин на који то ради „демократска европа“ са сепаратистима у Ирској, Шпанији и на Корзици. О свему може да се преговара осим о отцепљењу.
Србији је понуђена само опција да потпише властиту ампутацију, у овом моменту Косова, али у припреми су Војводина и Санџак. Бојим се да ту неће бити крај, јер када Звер раскомада Плен, онда на сцену ступају лешинари, а у нашем „сусједству“ лешинари нису дефицитарни.
-Други начин- да се Независност Косова прогура кроз УН, се ослања на уцењивачку и корупционашку политику према Русији, која јесте била могућа у доба „политички неурачунљивог“ Јељцина. Долазак Путина на чело Русије им је очигледно помрсио планове…
-Трећи начин; његова наводна несагласност са једностраним отцепљењем Косова, је чиста политичка демагогија. Ватиканска Европа је давно усвојила предаторску политику према Србији по принципу „што горе то боље“. Уосталом зато је „демократска европа“ тако бурно аплаудирала проглашењу „независне репубљик косова“.

По концепту „Минхенске Европе“ на Балкану нема места независној и снажној Православној Нацији, и једини начин да постанемо „европска послуга“ је да се одрекнемо своје Вере и Имена и да у Будућност уђемо без Прошлости- Безимени и Обезбожени.
Очигледно је да Београдски Нато Послужитељи за тако нешто имају стомак, а да ли га има овај наш народ који се још „врти на европском рингишпилу“, али ће кад тад морати назад у „жуто вашарско блато“, то ће се показати у блиској будућности.

Што рече наш велики Српски песник Матија Бећковић: „Док је Косово Распето, Београд Жваће Жваку….“