List slobodne Srbije
Tema broja

BRISELSKI TAJNI PLAN ZA RAZBIJANJE SRBIJE

Broj 56 | Piše: Uredništvo • 26. mart 2009

Redakcija našeg lista došla je u posed transkripta sa sastanka u Briselu, koji je održan iza zatvorenih vrata, na kojem je Štefan Lene – ključni politički savetnik Havijera Solane, uvek prisutan na svim sastancima sa zvaničnicima Srbije u Beogradu i Briselu – održao čas obuke budućim doktorima nauka o tome kako da u narednom periodu realizuju projekat „Nezavisno Kosovo”.

ISTORIJAT REŠAVANJA STATUSA KOSOVA

TEZE:

-    Stabilnost na Balkanu bila je moguća samo ako se reši status Kosova. Znali smo da će to biti veoma teško.
-    Pravi trenutak za rešavanje statusa bilo je leto 1999. godine – odmah nakon rata. Pokazalo se da što se više čeka, to je teže.
-    Razlog što se tada nije išlo na rešavanje statusa je taj što je bombardovanje trajalo duže od očekivanog. Nije bilo odluke da se pošalju kopnene trupe, te je pronađeno kompromisno rešenje po kojem je 1244 odložila rešenje statusa, uz poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije.
-    Za Albance to je bio uspeh jer su uspeli da se odvoje od Srbije.
-    Za Beograd 1244 je imala „značajne prednosti“. Za Beograd je bilo izuzetno teško da prihvati dva miliona Albanaca, pa on nikada nije pružio Albancima mogućnost da budu predstavljeni u institucijama Srbije. Ipak, 1244 je omogućavala da „nominalno“ Kosovo bude deo Srbije. Srbi bi želeli da UN ostane na Kosovu još narednih 10 do 20 godina.
-    Unmik je imao položaj kolonijalne sile u kasnim godinama: što više pružiš moći lokalnoj vlasti, to će je više tražiti.
-    Uz to, Kosovo je ekonomski stagniralo, mlado stanovništvo je narastalo, a albanski lideri su kanalisali frustraciju ka rešavanju statusa.
-    2003. i 2004. godine shvatili smo da se status više ne može odlagati.

-    Postojala su tri načina da se on reši:

1)    Najbolje rešenje bilo bi dogovorno rešenje. Ali dve strane bile su previše udaljene; ni dvadeset godina tu ne bi pomoglo da se dođe do rešenja.

2)    Drugo najbolje rešenje bilo je da Savet bezbednosti UN donese odluku o statusu Kosova. Ahtisari je gurao tu opciju. On se fokusirao ne na status Kosova, već na status kosovskih Srba, s ciljem da rezolucija SB UN legitimiše ovaj plan na kraju procesa. Imali smo dobre razloge da budemo optimisti: Rusija je konstruktivno učestvovala u okviru Kontakt grupe i bilo je puno razloga zbog kojih smo verovali da neće blokirati ovakvo rešenje. Međutim, sve se promenilo u proleće 2006. godine kada je lično Vladimir Putin naredio promenu ruske politike i naložio da će stav Moskve od tada biti da nema rešenja bez pristanka Beograda. Treba razumeti ovakav stav u kontekstu opšteg pogoršanja odnosa Rusije sa Zapadom. Uz to, za Rusiju je bombardovanje Srbije 1999. godine predstavljalo simbol „krajnjeg poniženja Rusije u doba Borisa Jeljcina“.

3)    Treće rešenje – najgore – bilo je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Više u 56. broju magazina “Pečat”

Ključne reči: · · · · · ·

5 komentara »

  1. Rade Markovic dana 27. mart 2009 u 10:18:

    Propast UN-a!!!
    Toliko je ocigledna da UN-u nebi trebalo pridavati nikakav znacaj,ni u politickom zivotu a ni u medijima. Koim mehanizmom ce Ujedinjene nacije KAZNITI bilo koju ozbiljniju zemlju a da ne govorimo SAD,Rusiju,Kinu ili neku clanicu EU,za teska krivicna dela kao sto su bili NATO bombardovanje i pokusaj kopnene ofanzive zdruzenih kopnenih snaga Siptarskih terorista i regularne vojske republike Albanije.
    Za ova 3 protekla dana niko u medijima nije spomenuo da su Amerikanci pokusali kopnenom ofanzivom na podruciju karaule Gorozup da udju i zauzmu Kosovo „vojnicki“ a da zatim sa Kosova uz pomoc zdruzenih kopnenih snaga zauzmu i Beograd razoruzaju vojsku Jugoslavije i na taj nacin pokazu svoju MOC I DOMINACIJU SILE u regionu.
    To se na njihovu zalost nije desilo samo zahvaljujuci hrabrosti i vojnickom znaju, vojske jugoslavije na cijem se celu nalazio i general Lazarevic koji je sada u hagu osudjen prakticno na dozivotnu kaznu a ostali oficiri HEROJI DRUGOG KOSOVSKOG BOJA penzionisani su ukazom gospodina sadasnjeg predsednika Tadica.
    Pokojni gospodin Jovan Raskovic nas je kao narod istinito okarakterisao,cast izuzecima kojih je ocigledno sve manje u Srbiji.
    DNO SMO DOTAKLI ALI NA POVRSINU NE IZADJOSMO i VEROVATNO SE U SVOJOJ GLUPOSTI UDAVISMO…. BOZE POMOZI!!!
    R.M.

  2. Sigi Singidunum dana 27. mart 2009 u 11:57:

    JEVROPSKI RINGIŠPIL…

    Gospodin Štefan Lene se trudi da koristi „politički neutralan jezik“, ali dublja analiza ovog predavanja otkriva kriminalni karakter politike Evropske Unije prema „osakaćenoj“ Srbiji…
    On u svom govoru izražava žaljenje što nije donešena odluka da se cela Srbija okupira od strane NATO okupatora, što bi dovelo do trenutne aneksije Kosova od Srbije bez rezolucije 1244, i ono što je najvažnije do totalne okupacije Srbije, uz verovatno stotine hiljada žrtva u Srpskom narodu.

    Njegova tvrdnja da je Rezolucija 1244 imala prednost za Beograd je čista glupost. Rezolucija je bilo nametnuto rešenje uz „pištolj na slepoočnici“. Druga je stvar što tadašnji predsednik Milošević koji je imao „viziju“ za Srbiju, nije imao odlučnosti, niti snage da je sprovede do kraja, što je na kraju i platio svojom glavom- „O, da si studen ili vruć! Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih!“, Otkrivenje Jovanovo…

    U njegovoj tezi o rešenju na tri načina on meša „babe i žabe“.
    -Prvi način- tretira šiptarske separatiste kao ravnopravnu stranu u „sporu“ sa Srbijom. Jedini način da se tretiraju separatisti je način na koji to radi „demokratska evropa“ sa separatistima u Irskoj, Španiji i na Korzici. O svemu može da se pregovara osim o otcepljenju.
    Srbiji je ponuđena samo opcija da potpiše vlastitu amputaciju, u ovom momentu Kosova, ali u pripremi su Vojvodina i Sandžak. Bojim se da tu neće biti kraj, jer kada Zver raskomada Plen, onda na scenu stupaju lešinari, a u našem „susjedstvu“ lešinari nisu deficitarni.
    -Drugi način- da se Nezavisnost Kosova progura kroz UN, se oslanja na ucenjivačku i korupcionašku politiku prema Rusiji, koja jeste bila moguća u doba „politički neuračunljivog“ Jeljcina. Dolazak Putina na čelo Rusije im je očigledno pomrsio planove…
    -Treći način; njegova navodna nesaglasnost sa jednostranim otcepljenjem Kosova, je čista politička demagogija. Vatikanska Evropa je davno usvojila predatorsku politiku prema Srbiji po principu „što gore to bolje“. Uostalom zato je „demokratska evropa“ tako burno aplaudirala proglašenju „nezavisne republjik kosova“.

    Po konceptu „Minhenske Evrope“ na Balkanu nema mesta nezavisnoj i snažnoj Pravoslavnoj Naciji, i jedini način da postanemo „evropska posluga“ je da se odreknemo svoje Vere i Imena i da u Budućnost uđemo bez Prošlosti- Bezimeni i Obezboženi.
    Očigledno je da Beogradski Nato Poslužitelji za tako nešto imaju stomak, a da li ga ima ovaj naš narod koji se još „vrti na evropskom ringišpilu“, ali će kad tad morati nazad u „žuto vašarsko blato“, to će se pokazati u bliskoj budućnosti.

    Što reče naš veliki Srpski pesnik Matija Bećković: „Dok je Kosovo Raspeto, Beograd Žvaće Žvaku….“

  3. Sigi Singidunum dana 27. mart 2009 u 12:18:

    Izvinjavam se za omašku u gornjem komentaru:
    „Dok je Kosovo na Krstu, Beograd žvaće žvaku!“, su reči Vladike Artemija, a ne gospodina Matije Bećkovića, kako sam ja greškom napisao.

  4. tromoravac dana 27. mart 2009 u 19:23:

    Kad vidim kakvu facu ima taj Lene , vidi se da je podli, austrougarski slugerant, Solanin, nas narod bi rekao prava , Ja_jara(da prostite)!!!!!!!

  5. Milan dana 28. mart 2009 u 11:55:

    Opet se potkrala greska, u krugu dvojke u Beogradu uporno zvacu *zuckastu zvaku*…neprijatnog mirisa…

Ostavite vaš komentar