TAMA U GRADU SVETLOSTI
Broj 55 | Piše: Mira Popović • 19. mart 2009
U susret Samitu Alijanse u Strazburu i Kelnu, predsednik Francuske Nikola Sarkozi sprema nemalo iznenađenje. Posle 43 godine samosvojnosti, Peta republika, u prisustvu Baraka Obame, objaviće povratak pod vojnu komandu NATO-a.
Francuska rizikuje da bude uvučena u ratove koji nisu njeni, tim pre što mesta koja će dobiti u komandi NATO-a ne mogu da ugroze američku nadmoć.
Da bi ostvario zamisao i ostavio svoj pečat u istorijskom trenutku, da bi se lično nametnuo kao što obično čini kada su u pitanju međunarodni skupovi, čak je, ako je verovati pisanju nemačkog „Špigla“, uslovio svoje prisustvo na Samitu mestom pored generalnog sekretara NATO-a, Jap de Hop Shefera makar na ceremoniji otvaranja, iako protokol tako ne nalaže, bez obzira što će se prvi deo skupa održati u Strazburu, dakle na tlu Francuske. Ali, dok se ne iznađe diplomatski kompromis za surevnjivog Sarkozija, valja razmisliti o suštini događaja i razlozima koji su ga naveli da prekine degolističku tradiciju držanja Francuske po strani komandi zaduženih za strateško planiranje Alijanse.
Nikola Sarkozi je još prošle godine nagovestio povratak Francuske u vojne strukture NATO-a, da bi svoju odluku konkretizovao ovih dana u jednom govoru u Vojnoj školi u Parizu. Ocenjujući da je „došlo vreme“ tom povratku, uvrstio ga je među interese Francuske, ali i Evrope. „Nemamo nijedan odgovoran vojni položaj (u Alijansi). Ne možemo ni reč da kažemo kada saveznici definišu vojne ciljeve i sredstva za operacije u kojima učestvujemo… i sve to jer smo sami sebe isključili.“
Što se Evrope tiče, ustvrdio je da će Francuska moći mnogo više da doprinese jačanju evropske odbrane pošto se vrati u NATO. Takođe, da će francuski sistem za nuklearno odvraćanje ostati nezavisan, kao i da se Francuska neće uključiti u Komitet za nuklearno planiranje NATO-a. Ukratko, Francuska će povratkom u NATO ne samo sačuvati nezavisnost, već će je – kako je rekao – ojačati!
Više u 55. broju magazina “Pečat”
Članci (RSS izvor)
Zakljucak Francuske je otprilike objasnio gospodin Samardzic … na srpskom jeziku izjava glasi..* dobicemo duplo golo *…na francuskom *dobice De golo…*…tako nekako..
SARKOZI- ILI KAKO JE PINOKIO POSTAO PREDSEDNIK
Novi Francuski predsednik Nikolas Sarkozi je sigurno „loša vest“ za Srbiju. Njegovu ulogu u Novom Evropskom Poretku je teško razumeti bez povezivanja sa nekim drugim ključnim ličnostima i događajima u Evropi i Americi, a kasnije će se pokazati da se mnogi od tih događaja i ličnosti prepliću sa nedavnim dešavanjima na ovim Balkanskim prostorima.
U završnici Drugog Svetskog rata, američke obaveštajne operacije u Italiji su bile uspešne najviše zahvaljujući operativnoj saradnji čuvenog AmeričkoSicilujanskog mafijaša Laki Lućana i Američke obaveštajne službe. Ključni čovek ispred američke službe je bio Frenk Vizner Sr. Kasnije je ta saradnja proširena na Korzikansku mafiju i ostaje aktivna do današnjih dana.
Naravno u godinama posle Hladnog Rata, saradnja CIA-e je proširena ka Istoku, sa Crnogorskom mafijom, Šiptarskom, Afganistanskom itd. Tako u ovim modernim vremenima nailazimo na imena čuvenih Bosova Narko i Duvanske mafije: Đukanovića, Tačija, Braće Karzaji… i naravno neizbežnog Sarkozija- jer i on se je ispiljio ispod tog šinjela.
Takođe, životni putevi ovih gornjih se ukrštaju sa putevima njihovih mentora, visokih funkcionera CIA-e, Dezjem Biroa i MI16: Negropontea, Frenka Viznera Jr., Kušnera, Goldberga i mnogih drugih- da bi se svi njihovi putevi eventualno ukrstili ponovo na Kosovu. Postojao je dobar razlog da Amerikanci naprave, na otetoj Srpskoj zemlji Kosovu, najveću Američku vojnu bazu Bondstil- izvan teritorije SAD.
Da se vratimo u posleratnu Francusku, davne 1958. Plašeći se da će popustljiva Francuska vlada napustiti Alžir pod napadima gerile FLN-a i da će usled toga Sovjeti uspostaviti kontrolu u Alžiru, CIA Direkcija za Planiranje, vođena Frenk Viznerom Sr., je odlučila da organizuje vojni državni udar u Francuskoj i dovede Generala De Gola na vlast.
De Gol se okoristio CIA podrškom, i onda im otkazao poslušnost, da bi eventualno napustio Alžir. Amerikanci mu to nisu oprostili, pa su nakon toga pokušali nekih 40 bezuspešnih atentata na njega. Ti atentati su uglavnom bili bezuspešni zbog postojanja SAC organizacije, milicije lojalne De Golu, koju je organizovao njegov bliski saradnik Šarl Paskua.
Paskua bivši Korzikanski mafijaš je bio blizak sa Laki Lućijanom, a u formiranju De Golove lojalne milicije mu je pomogao Akil Pereti, takođe Korzikanski mafijaš. Na osnovu ova dva karaktera je kasnije snimljen čuveni film „Francuska Veza“.
Tih godina, 1955 je rođen mali Pinokio Sarkozi. Interesantno je da on nije bi Francuskog porekla, već je postao naturalizovan Francuz. Otac, Mađarski Katolik, a majka Grčka Židovka, su izbegli sa malim Pinokijem u Francusku pred Sovjetskim trupama u vreme Mađarske pobune.
Ubrzo, roditelji mu se razvode, i otac se ženi sa Francuskinjom Kristin De Ganej plemićkog porekla, koja je radila u kabinetu De Gola kao sekretarica.
Ponovo se Pinokijevi roditelji razvode, i on ostaje sa maćehom, koja se udaje za Drugog čoveka Američke administracije Frenka Viznera Jr., sina gore navedenog seniora Frenka. Junior Frenk je takođe kao i otac bio visoki funkcioner CIA. On preuzima starateljstvo nad mladim Sarkozijem i počinje da ga uvodi u obaveštajni svet, šaljući ga kroz razne vladine programe na školovanje. Sve sa ciljem operativne upotrebe jednog dana u samoj Francuskoj, čiji je bio državljanin. Vizner verovatno tada nije ni sanjao da će njegov pitomac Sarkozi postati Francuski Predsednik.
Nakon toga Sarkozi se vraća u Francusku na studije i priključuje se De Golovim socijalistima. 1982 završava pravo, i ženi se nećakom Akila Peretija, a kum na svadbi mu je bio Šarl Paskua- oba okorela Korzikanska mafijaša i uticajna Francuska političara (likovi iz „Francuske Veze“). Bio je pod toliko jakim Korzikanskim uticajem i oduševljen mafijaškom tradicijom da je modifikovao svoje prezime original: Sarkozy u Sarkozi, da bi zvučalo više Korzikanski. Taj podatak dovoljno govori o njegovom karakteru.
Sledeće godine postaje gradonačelnik Neulija, razvodi se od žene, vezom sa Cecilijom- rastura brak jednom od najpoznatijih Francuskih zabavljača Žaku Martiniju.
1992 je pozvan da bude kum Klaudiji, ćerki Žaka Širaka. Ali ni tu nije mogao da obuzda svoju švalersku ćud pa se upušta u vezu sa Klaudijom i rastura njen brak sa uglednim urednikom Le Figara, koji se zbog toga ubija. Posle toga Žak Širak prekida sve kontakte sa ljigavim Sarkozijem.
1993, Fracuski predsednik Fransoa Miteran nema dovoljno glasova da ostane na vlasti i udružuje se sa desničarskim premijerom Žakom Širakom.
Šarl Paskua, Korzikanski mafijaš postaje Ministar unutrašnjih poslova. Odmah potom preuzima trgovinu drogom i kontrolu nad kasinima i kladionicama u bivšim Francuskim kolonijama, proširuje svoj uticaj na Bliski Istok, naročito sa Izraelom, tako da postaje Počasni Oficir Mosada. Odmah potom uzima pod svoje okrilje mladog Sarkozija uprkos protivljenju Širaka, i postavlja Sarkozija za Ministra Budžeta i Predstavnika za Štampu. Ovde treba napomenuti da su Paskua i Perineti, ličnosti iz „Francuske Veze“, bili na platnom spisku CIA, i u tom kontekstu treba gledati na njihovo mentorstvo mladog i blesavog Sarkozija.
Da bi eliminisali Širaka, Paskua, Sarkozi i predsednički kandindat Baladur formiraju savez i dobijaju podršku Rotšildskog klana. Ubrzo pruzimaju kontrolu nad Naftnim Magnatom ELF.
1996, Sarkozi se ženi ponovo sa Cecilijom, novi kumovi su mu dva najbogatija čoveka u Francuskoj Buojaže i Arnaud.
Neposredno pre početka izbijanja rata u Iraku, CIA planer Frenk Vizner Jr. počinju operativnu primenu plana dovođenja Sarkozija na mesto kandidatga za Francuskog Predsednika.
U prvoj fazi eliminišu Sarkozijevu konkurenciju u okviru same DeGolističke partije.
U drugoj fazi eliminišu njegove desničarske rivale, i u trećoj eliminišu levičarske rivale.
U tom cilju proizvode lažnu video traku sa navodnim priznanjem jednog umirućeg industrijskog magnata o malverzacijama premijera Alana Župea. Njegova eliminacija otvara prostor Sarkoziju da preuzme DeGolovu Socijalističku partiju.
Sa te pozicije Sarkozi prisiljava Širaka da ga postavi za Ministra Unutrašnjih Poslova. Odmah po Sarkozijevom izboru, Korzikanski prefekt Klod Erinjak (smetnja Korzikanskoj mafiji) biva likvidiran, a istraga o ubistvu zataškana.
Nakon toga sledeći falsifikat, ovaj put u zajedničkom aranžmanu CIA i MI16, izlazi na svetlo dana: lista lažnih Bankovnih računa, koji kompromituju Dominika De Vilepina, drugog Sarkozijevog rivala. Tako je i on uspešno eliminisan.
U tom poduhvatu je direktno učestvovao sadašnji direktor CIA Džon Negroponte, koji je tada bio Predsednik AmeričkoFrancuske Fondacije. Dokumenat je, što je kasnije dokazano u Francuskom sudu, bio proizveden u Londonu u zajedničkom ofisu CIA i MI16, na adresi Paravan Kompanije pod nazivom Hakluyt & Co.
Da bi ojačali Sarkozijevu poziciju pred predsedničke izbore, u organizaciji CIA, Sarkozijevoj Socijalističkoj partiji se naglo pridružuje 10 000 radikalnih mladih Lambertista-Trockista. Lambertisti su partija formirana od strane CIA u vreme hladnog rata, da bi se konfrotirala sa Staljinistima u Evropi. Lambertiste su u to vreme vodila dva notorna CIA agenta Žospin i Kambadelis. Naravno Lambertistička ideologija nije imala ništa zajedničko sa Socijalističkom- De Golovom, i bila je samo deo velike CIA operacije dovođenja svog agenta Sarkozija na vlast u Francuskoj.
Inače čovek koji je otvorio put Sarkoziju u okviru Socijalističke partije, ka predsedničkoj kandidaturi je bio još jedan CIA agent, lider Soc. partije Štraus Kan, na zvaničnom pejrolu SAD-a. Predavač na Stanford Koledžu. Inače Kana je na tu poziciju primila Kondoliza Rajs, tadašnji Dekan Stanforda. Za promovisanje Sarkozija, Kan je kasnije nagrađen izborom u direkciju Internacionalnog Monetarnog Fonda.
Nakon toga, Pinokio Sarkozi postaje zvanično Francuski Predsednik. Njegov prvi Predsednički dekre je bio da ozakoni do tada ilegalne kockarske mašine u kasinima njegovih Korzikanskih mafijaških prijatelja. Jednog od tih Korzikanskih mafijaša Dezenja, postavlja za Ministra u vladi.
Pored Dezenja, okružuje se sa četiri veoma uticajna i veoma mračna tipa:
- Sekretarom Jelizejske Palate Klodom Guentom, desnom rukom Korzikanskog „kuma“ Paskua
- Podsekretarom Jelizeja i Menadžerom Rotšild Banke Fransoa Perolom
- Diplomatskim Savetnikom, ProAmeričkim Židovom Žanom Leviteom
- i Velikim Zidarom Francuske Masonske Lože i bivšim direktorom Američke Obaveštajne Agencije NSA u Evropi, Alenom Bauerom
U isto vreme Frenk Vizner postaje Specijalni Envoj Predsednika Buša za Nezavisno Kosovo. Po nalogu Viznera Sarkozi postavlja Bernarda Kušnera za Ministra Spoljnih Poslova, takođe agenta CIA. Kušner ima dva prioritetna zadatka, puno priznavanje Kosova i eliminisanje Francusko-Arabske zajedničke politike.
Inače Kušner, koji je još kao student vrbovan za CIA, je počeo obaveštajnu karijeru pod pokroviteljstvom Nacionalnog Pokreta za Demokratiju NED, kao „humanitarac“ u Afganistanu, i to pod direktnim mentorstvom čuvenog RusoMrsca Zbignjeva Bžežinskog.
Kasnije, u Afganistanu Kušner se upoznaje sa predsednikom Karzaijem i njegovom braćom, kao i sa Hašimom Tačijem šefom Dreničkog Kartela.
Odatle počinju da ugovaraju prve velike pošiljke Heroina za Evropu preko Kosova. Te pošiljke sada neometano putuju u Evropu preko Američke vojne baze Bondstil na Kosovu.
Inače da bi se razumela skala Američke dominacije nad sadašnjom Francuskom političkom scenom treba navesti još par imena.
Kristin Ležard, bivša direktorka advokatske firme, koja je radila za Dik Čejna, postala je kod Sarkozija Ministar za Ekonomiju i Finansije.
Sarkozije PoluBrat Pijer Olivijer, inače visoki agent CIA je postavljen po nalogu Viznera na mesto Direktora investicija u Karlajl Grupi, firmi koja rukuje investicijama Bušove i Bin Ladinove porodice.
Iz svega ovoga možemo da zaključimo da Francuski Predsednik i nije baš Francuski. Njegov put ka predsedničkom tronu je sigurno popločan Izdajom, Ubistvima, Pretnjama i Subverzivnim delatnostima AngloAmeričkih tajnih službi. Proučavajući slučaj Sarkozi, možemo da shvatimo koliko je bilo lako dovesti druge sitnije ribe sa puno više putera na glavi, na vlast u Banana Republike u našem okruženju, kao što su naprimer Đukanović i Tači, a zasigurno ih ima više…