Do poslednjeg daha
Broj 54 | Piše: Danijel Cvjetićanin • 12. mart 2009
Dok vlade većine svetskih država pokušavaju da udruženim snagama prevaziđu veliku finansijsku krizu, Vlada Republike Srbije priprema najsiromašnije građane na dodatno stezanje kaiša, umesto da ubedi onu bogatiju manjinu da redukcija potrošnje mora da padne na nju, jer ona jedino i raspolaže novcem i nije naviknuta na oskudicu.
TAČNO JE DA POTROŠNJA PREMAŠUJE VREDNOST PROIZVODNJE ZA VIŠE OD 20 ODSTO, ALI SIROTINJA U SRBIJI NE VIDI KAKO BI MOGLA DA SVOJU POTROŠNJU SMANJI BEZ TEŠKIH DODATNIH POSLEDICA PO ZDRAVLJE I ŽIVOT.
Na Svetskom ekonomskom forumu, održanom od 28. januara do 1. februara u Davosu (reč je o švajcarskom Kopaoniku), globalni lideri, a naročito britanski premijer Gordon Braun, upućivali su hitne i energične pozive na saradnju vlada razvijenih zemalja u borbi protiv svetske krize, pošto su se, nekako spontano, manifestovale inicijative da najsnažnije privrede potraže spas svaka za sebe – protekcionističkom ekonomskom politikom i izolacijom.
RASKID S APLAUZIMA S druge strane, ne potcenjujući ni malo značaj sinergije i saradnje, naročito u teškim vremenima, predsednik Tadić je početkom marta na Kopaoniku, ipak najavio raskid sprege sa kriminalom, privredom i pravosuđem (mada predstavnici pravosuđa nisu bili značajnije zastupljeni na kopaoničkom Forumu). Inicijativa predsednika pozdravljena je gromkim aplauzom (probudila se, valjda, nada da će političke stranke prestati sa uplitanjem u poslove privrede), ali je predsednik Tadić taj aplauz energično prekinuo, ukazujući da u teškim periodima krize nije vreme za aplauze (nego za skijanje – što je i pokazala TV slika poluprazne kongresne sale narednog dana).
Teško je oceniti, ali je verovatno, da predsednikova izjava (koju su na udarnom mestu preneli svi mediji) nije mnogo pogodila pripadnike kriminala, pre svega zato što ovo nije prva najava „raskida“. Setićemo se prošlogodišnjeg Tadićevog govora o ovoj temi na Glavnom odboru stranke (koji je takođe praćen prekinutim aplauzom), kao i prvog predsedničkog obećanja o rasvetljavanju „afere Bodrum“, kada aplauza nije bilo, pošto su tada mnogi od prisutnih još verovali da Tadić misli ozbiljno.
Više u 54. broju magazina “Pečat”
Članci (RSS izvor)
Na sceni je decenijski birokratski egoizam.Sva preduzeca koja su se bavila proizvodnjom su unistena jer su bila u „gubitku“. Danas je slika ista. Jedino birokratija ove drzave NIJE u gubitku,oni kao i njihovi prethodnici zahvataju od privrede sakom i kapom. BITNO je da birokratsko administrativni aparat ovog drustva nije u krizi jer,ONI moraju da funkcionisu i prodaju svoje „znanje“.Sve drugo je nepotrebno. Samo zbog njih samih nanovo i sve vise zaduzuju ovu zemlju, to ce raditi do opste propasti.Sta ce njima preduzeca i privreda da ih boli glava,njihov posao je monetarna igranka gde se lepo zaradjuje na grbaci drugih. Sve razvijene drzave su ove i ovakve krvopije stavile u okvir dozvoljenog i moguceg,samo kod nas je sistem birokratske anarhije favorizovan.
Sve razvijene drzave su ovakve krvopije staile u okvir…..jesu, stite svoje drzave i angazuju krvopije u drgim drzavama da rade za njih i u korist njihovih drzava, u tome i jeste nasa nesreca. Krvopije nas stalno ubedjuju da ne treba da se delimo na patriote i izdajnike, evropsko razmisljanje nema sta.