Mnoge pravoslavne crkve nalaze se pred izborom novog poglavara, pa se ovih dana u javnosti vodi rasprava o tome koje uslove treba da ispunjava patrijarh.

Kanon SPC-a obavezuje episkope da izaberu onog za koga su uvereni da će „najsavesnije i najbolje vršiti dužnost“.

Veoma zanimljiva diskusija, sa temom o predispozicijama koje su uslov za novog patrijarha, vodila se nedeljama ne samo u crkvenoj, već u celokupnoj ruskoj javnosti. Najviše se govorilo o tome da li je najvažnije da on bude posvećen molitvi i asketa, ili možda, pre svega, dobar administrator. Još jedno važno pitanje odnosilo se na životnu dob novog patrijarha. Ruski crkveni ustav predviđa da novi patrijarh ne sme pri izboru biti mlađi od 40 godina, a gornja granica nije određena. Praksa je ipak bila takva da se bira neko kome je šezdesetak godina, da bi, ako mu bog da, dvadesetak godina upravljao crkvom. To se kod nedavno umrlog patrijarha Alekseja poklapalo. Obojica glavnih kandidata upravo održanog sabora, mitropoliti Kiril i Kliment, imaju oko 60 godina, dok je treći, Filaret prešao 70 i imao manje izglede.

LOBIRANJA I druge pravoslavne crkve nalaze se pred izborom novog poglavara, možda i za kratko vreme. Bugarski i srpski patrijarsi, Maksim i Pavle su vršnjaci, obojica su rođeni 1914. Ipak, Pavle je koju nedelju stariji, rođen je 11. septembra, a Maksim 29. oktobra iste godine. Životni put im je veoma različit. Dok je Pavla izabrala crkva, Maksima je 1971. postavila komunistička partija. On još uvek služi. U decembru prošle godine bio je u stanju da otvori sabor, ali ne i da ga vodi. No, pratio ga je s puno pažnje i žustro se suprotstavio kada je u menjanju ustava crkve smanjena nadležnost poglavara. U obe crkve ima unutrašnjih previranja i lobiranja, čak i nestrpljenja u iščekivanju izbora. Podela ima u oba episkopata. U Bugarskoj, trojica od dvanaest članova Sinoda, bojkotuju već neko vreme rad ovog tela. Nastale su generacijske, teritorijalne ali i teološke deobe među srpskim vladikama. Sve to, teško je prevazići. Prvi među pravoslavnim patrijarsima, carigradski, „svesvjatejši“ Vartolomej Arhondonis, rođen 1940. veoma je dobrog zdravlja. Na vaseljenskom tronu je od 1991. godine. Patrijarh čuvene drevne Antiohijske patrijaršije Ignjatije Četvrti rođen je 1920, a svoju crkvu vodi od 1979. godine. Rumunija je birala patrijarha 2007. i izabrala Daniela Čobotea (1951). Gruzijski patrijarh je Ilija Treći (1933), predstoji crkvom od 1977. kada je ustoličen uz pomoć vlasti.

Više u 49. broju magazina “Pečat”