Prognoze za novu 2009. godinu u Londonu i u evropskim metropolama uglavnom su tmurne, a većina komentatora smatra da je vruća tema prošle godine bio slom svetskog monetarnog sistema i ulazak u dugoročnu ekonomsku depresiju.

Osvrni se iza sebe da vidiš šta te čeka“, veli istočna mudrost.Kuda će svet u 2009. godini i šta mu se piše kada pogleda iza sebe, na prošlogodišnju „sliku žalosnih događaja“? Značajan broj komentatora na Zapadu gotovo se istrošio u inventarisanju događaja u protekloj godini. Većina smatra da je vruća tema bio slom svetskog monetarnog sistema i ulazak u dugoročnu ekonomsku depresiju, ali da je, strateški gledano, „novi kvalitet“ odnosa Zapada sa Rusijom i stvaranje višepolarnog sveta, ispred svih.

NEURAČUNLJIVI MARŠ NA ISTOK Prognoze u evropskim metropolama tmurne su. Slike događaja iz prošle godine ne obećavaju ništa drugo nego – parafrazirajući Vinstona Čerčila – „krv, znoj i suze“. Komentator i publicista Erik Volberg smatra da će 2008. biti zapamćena kao „godina preokreta“ u odnosima Rusije sa Zapadom i to je, prema njemu, planetarni lakmus za prepoznavanje i dolazećih događaja. Gledano geostrateški, kaže da je to bila godina žestokih potresa: Kosovo, američki raketni štit u Češkoj i Poljskoj, neuračunljivi marš NATO-a prema Istoku, koji je izazvao eksploziju  pitanja Južne Osetije i Abhazije, naneo Gruziji fatalan udarac i doveo ruske trupe pred vrata Tbilisija“ („Geositiz“). Posle Kavkaza usledeo je lanac događaja koje Volberg naziva rezultatom „besmislenog američkog ponašanja“: Poljska je neurotično požurila da potpiše sa SAD-om ugovor o stacioniranju raketa „Patriot“ nadomak Rusije; EU i NATO su suspendovali normalne odnose sa Moskvom; sekretar za odbranu SAD-a, Robert Gejts, krenuo je u turneju po državama kojima, navodno, preti ruska opasnost, dodajući i posetu prijateljima na Kosovu“ (Volberg u „Ahram Vikli“, 23. decembra). Na celoj toj turneji Gejtsa posle američkog debakla u Zakavkazju, samo ga je (na aerodromu) dočekao „darling“ SAD-a, Mihail Sakašvili, u to vreme široko diskreditovan u glavnim prestonicama Evrope.  Putinova votka je na evropskoj političkoj tržnici višetruko skuplja od gruzijskog vina. Pa je i Izrael obustavio isporuku oružja Gruziji iz straha od reakcije Moskve. Za mesec dana ni pomena o „sankcijama“ prema Kremlju gotovo da više nije ni bilo. U novembru je upriličen samit EU-Rusija, usledila je obnova suspendovanih pregovora o strateškom partnerstvu Moskva-Brisel i odmrzavanje dijaloga NATO-Moskva. U Vašingtonu su bili deprimirani „izdajstvom“ EU koje su pripisali „trojnoj bandi“ – Merkelova, Sarkozi, Berluskoni – koja nije bila spremna da celu „istočnu politiku“ Unije, ruski gas na koji se greje, trampi za „bezumno američko ponašanje“.

Više u 45. broju magazina “Pečat”