Hapsiti, hapsiti i samo hapsiti
Broj 30 | Piše: Uredništvo • 18. septembar 2008
Srbija ima blistavu budućnost kao država članica EU, ukoliko što više srpskih građana isporuči Hagu, ako odobri inicijativu Ramuša Haradinaja da se pri vladi Kosova osnuje kancelarija koja bi brinula o Albancima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, ako prizna nezavisno Kosovo, da elemente državnosti Vojvodini, ali pre svega ukoliko sruši gasni aranžman sa Rusijom.
Počela je nova školska godina. Na prvim časovima uče se nove pesmice: “Iz Evrope stiže glas hapšenja su za vas spas. Pliva Đelić preko Save, nosi pismo na vrh glave. U tom pismu piše – hapsite još više”. A nekada, ne tako davno, školskim učionicama odjekivalo je ono Lenjinovo: “Učiti, učiti i samo učiti”. Nema šta, vremena se menjaju. Sada smo na “evropskom putu”, u tranziciji, živimo u divljem kapitalizmu, usaglasili smo se sa bolonjskim standardima. Uopšteno gledano – krenulo nas je.
SAMOZADOVALJAVANJE SRBIJE Srbija treba da hapsi kako bi zadovoljila Evropu, a dok nju hapšenjima zadovoljava, ona sama treba da se samozadovoljava. To nam je direktno poručio Oli Ren. SSP je suspendovan onoga trena kada je potpisan od EU pa će tako ostati i dalje. Srbija je, dakle, ratifikovala ugovor koji je od samog početka suspendovan. Savet ministara EU nije se uopšte umilostivio zbog činjenice da su srpske vlasti u Hag ispratile Radovana Karadžića. Nema nikakve nagrade za to. To je rezultat srpskog režimskog entuzijazma i unutrašnjeg samodokazivanja.
Članci (RSS izvor)
Jasna je cinjenica,da „proevropski“ lobisti ne devastiraju i ovo malo ,sramezljivo malo, srpske drzavnosti sto je ostalo i svoj bankovni konto ne zacine velikim brojem nula, nema kraja nasem posrtanju.
Dakle,Srbijo probudi se!
Ko zeli ulagati u zemlju i ko ce je shvatiti ozbiljno,kada ministar ponistava odluku sefa drzave(kockanje gasnim sporazumom),kadas prodaju ono malo srpske elite priucenim pravnicima,iz demokratskih zemalja poput Mozambika,Papua Nove Gvineje…da se izrugavaju nad tuznom sudbinom, ne njihovom,nego nasom,srpskom.
Vrijeme, kada svi zele Ruski kapital i njih kao prijatelje,jer je svijet,konacno,bipolaran,mi pravimo od njih pljackase,kao Srbija poklanja njima…LUDOST
Do nas je i nema trazenja drugih krivaca.
Lopta je u nasem posjedu jos malo,sada dobro paziti da pas ode na pravo mjesto, a ne u sopstvenu mrezu.
Vlast koja je uhapsila Karadzica, jurca Mladica….gubi iz vida da je u odbrani srpskog naroda i obezbedjenu teritorije na kojoj ce da ziv i prezivi.. Republiku Srpsku izginulo je oko 17.000 uglavnom mladica, vojnika … Takav odvratan odnos prema toj cinjenici zasluzuje najostriju osudu i veoma strog tretman kada se steknu pravni uslovi za to !!
Šta reći ? Tekst iz priloga govori dovoljno sam za sebe ! Mi smo neka čudna generacuja srba , pre bi se reklo da smo degeneracija ! Sve ono što nas je činilo i karakterisalo kao srbe a to je : samopoštovanje , čast , pravednost i dobri medju komšijski i medjuljudski odnosi , sve se preokrenulo ! Pitam se šta bi se dogodilo da je ova generacija sa ovakvim shvatanjima bila u vreme prvog svetskog rata kada je Austrougarska krenula na nas ? Dali bi zbog mogućnosti putovanja u druge zemlje i to zemlje koja nas je bombardovala i satirala prodali i predali sve što imamo ? dali bi i tada Srbija uspela da se brani i odbrani i zaradi Vojvodinu ? ČISTO SIMNJAM !Koliko je malo potrebno da ova nova degeneracija izgubi samopoštovanje i čast , očigledno nam je sa zapada stiglo a i prihvaćeno njihove kvazi vrednosti , jer zaista je lekše biti ne pošten nego pošten ili nečovek nego čovek ! lakše je moliti nekoga da te pusti da živiš nego izboriti se da sam odlučuješ kako ćeš da živiš ! Scenario je ovakav: šta nas briga za Kosovo i Vojvodinu , bitno je da svi mi odemo u evropu , i nije bitno što če srpski narod otići u evropu bez Srbije ! Zašto se onda Albanci toliko pomučiše za Kosovo ako to nije bitno i ako je na Kosovu bilo 70% Albanaca zašto dajemo i Vojvodinu kada tamo živi 70% Srba ? Zaključak ! NAROD KOJI IMA DRŽAVU I DOZVOLI SEBI DA JE POKLONI DRUGOME I AKO VIŠE VOLI DA MESTO DA ŽIVI KAO ČOVEK U SVOJOJ ZEMLJI VIŠE VOLI DA ŽIVI KAO GRADJANIN DRUGOGA REDA KAO NA kOSOVU I NIJE VREDAN DA IMA TU DRŽAVU !
Ovi naši sadašnji učitelji i nastavnici zaboravili ko su im dede i očevi. Zaboravili šta su njihovi stari u prošlosti bili. Svi hoće u Evropu. A naša deca govore ono što ih uče njihovi učitelji. Doduše imaju deca i roditelje. Mogu i oni da ih uče. Na jednom seminaru o ljudskim pravima došli predavači iz Beograda. Počeli priču o ljudkim pravima. A ta njihova ljudska prava govore samo o pravima onih koji bi u Evropu. I kada je jedan učesnik izdvojio mišljenje bio je usamljen.
Posle petog oktobra išli uvaženi profesori po Srbiji i govorili o ljudskim pravima. Govorili o herojima i junacima. Heroji su oni koji su bili protiv Evrope, dos-a, otpora i sl. A ti novi junaci su oni koji su zapalili skupštinu, žure u Evropu.
U jednom momentu jedan gospodin se dosetio i rekao. Tu među nama je čovek koji je heroj ajde da ga linčujemo. I da nebi tih profesora da brane tog čoveka ko zna šta bi bilo.
A što bi rekla jedna starija gospođa pa mi smo već u Evropi.
Pričala mi jedna devojka. Završila fakultet pa otišla u Amerku da radi. Bila nekoliko meseci. Zamislite radila kao polukvalifikovani radnik. A zna i engleski. Nije joj se svidelo. Al ipak hoće u Evrpu.
U javnost sve više prodire istina, i pravi, originalni dokumenti UN-a. Dva dokumenta su na internetu, tj. dva najvažnija, sa popisom hiljada srpskih žrtava, imenom i prezimenom, o čemu postoji sačuvana dokumentacija, slike i svedočenja.
Pogledajte linkove:
http://www.srebrenica-report.com/conclusions.htm (Zaključci Istraživačke Grupe za Srebrenicu)
http://www.srebrenica-report.com/ (zvaničan sajt Istraživačke Grupe za Srebrenicu)
PRVI DOKUMENT: UN Documents ON WAR CRIMES
AND CRIMES AND GENOCIDE IN EASTERN BOSNIA
(COMMUNES OF BRATUNAC, SKELANI AND SREBRENICA)
UN Security Council, 2 June 1993
• Introduction – Pages 1 – 21 of the document.
• Victims – Pages 22 – 40 of the document.
• Massacres – pp. 41 – 51
• Perpetrators – pp. 52 – 80
• Statements (Part 1) – pp. 81 – 104
• Statements (Part 2) – pp. 105 – 132
DRUGI DOKUMENT:
http://news.serbianunity.net/bydate/2004/October_18/27.html
Ko može da izdrži ove slike masakriranih Srba u okolini Srebrenice, neka pogleda ovaj link. Ja sam odustala posle prve slike. Ako imate slabo srce ne preporučuje se.
http://www.serbianna.com/features/srebrenica/warning.shtml
ŠTA JOŠ TREBA DA UČINIMO’?
Eto poslasmo ŽUPLJANINA, uhvatismo RADOVANA KARADŽIĆA, a još se nezna ni kada ni gde. Ispratismo ga lepo, kao i SLOBODANA MILOŠEVIĆA sa vrećom na glavi. Dočekaše ga dželati i odmah u glas rekoše: a gde vam je RATKO MLADIĆ i GORAN HADŽIĆ. Nema ih, e pa nemože to tako, moraju i oni da dođu, pa ćemo onda videti moželi SRBIJA u EU.
Naši pilitičari, nažalost, kakvi su takvi su, trljaju ruke i kažu „samo još malo vremenu biće i oni kod vas, ne brinite“, to rekoše nepocrvenevši. Zaboravili su, a možda im nisu rekli njihovi preci, da se tako ne govori i nepostupa sa herojima odbrane svoga naroda. Neko će reći, znate to se danas u školi ne uči, nije u nastavnom orogramu.
Potpisasmo SSP, dugo je čekao potpredsednik BOŽO ĐELIĆ na njegovu verifikaciju u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, ali dogodi se čudo RADIKALI SE POSVAĐAŠE, iskorišten je momenat za usvajanje SSP-a. Taman su neki odahnuli, kad neka tamo HOLANDIJA, a pridruži se i BELGIJA, pa kažu e ne može to samo tako, mi hoćemo i punu saradnju sa Hagom, ispunite i to pa ćemo onda razmisliti o stavljanju u pogon vašeg SSP-a.
Kada čovek, stane, zamisli se i primeti da smo rođeni gubitnici, ili smo ih takve rodili.