Gruzija i Ukrajina samo su radni naslov strateške priče koju su predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin formulisali u Kremlju, a najavili u Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Kada je Dimitrij Rogozin, ruski ambasador pri NATO-u, rekao da „ako Ukrajina uđe u NATO, nema više Ukrajine“, poruka je u prvi mah doživljena kao propagandna petarda, ali sada je stvar uzeta ozbiljno. Danas je na Zapadu Ukrajina naslov gruzijske priče i mera celokupnih odnosa Rusije sa Zapadom.
Gruzija je bila globalni šok i imala i svoj učinak u osvešćivanju mnogih glava i institucija na Zapadu. Sada se već može reći da je Rogozinova poslanica prihvaćena kao najava realnog: da posle Gruzije iskrsavaju tri vidljiva problema sa ukrajinskim članstvom u NATO-u: sama Evropa (NATO), sama Ukrajina i, najkrupniji, sama Rusija. Na samitu NATO, u martu, Gruzija nije prošla ni kao skoro viđen kandidat, zahvaljujući „treznom delu“ članica EU kojima je više stalo, metaforično, do ruskog gasa nego do gruzijskog vina.

Neizbežna budućnost Drugi problem je Ukrajina, presečena na dve polovine: rusku, pravoslavnu, istočno od Dnjepra i zapadnu, dobrim delom katoličko-unijatsku, na zapadnoj obali reke. Treća i najveća barijera je Rusija.
U Londonu računaju da je recept Abhazije i J. Osetije gotovo neizbežna budućnost krene li Kijev putem saveznika iz Tbilisija. Prema poslednjoj anketi, 84 posto ispitanih Britanaca veruju da će Ukrajinci istočno od Dnjepra odmah proglasiti otcepljenje, a Moskva priznati novu državu.
U paketu se odmah otvara dosije Krima i strateška luka Sevastopolj. Nikita Hruščov je, svojevremeno, poklonio Krim i Sevastopolj Ukrajini, a postsovjetska Rusija iznajmljuje od Kijeva Sevastopolj za svoju crnomorsku flotu, na osnovu ugovora dve zemlje, koji ističe  2017. I, ako je verovati obaveštajnim analizama u Londonu, ukoliko se NATO približi Dnjepru i Krimu, Juščenko i Timošenkova bi, ma koliko se bacali u naručje Zapada, mogli da ostanu i bez Krima i bez Sevastopolja.
Ali Gruzija i, eventualno, Ukrajina (i Rusima nastanjen deo Moldavije) samo su radni naslov šire strateške priče koju su Putin i Medvedev formulisali u Kremlju, a najavili u Južnoj Ostetiji i Abhaziji. Reč je o novom  pravilu igre i novom  ruskom odnosu prema najbližem susedstvu i u tom kompleksu, prema desetinama miliona ruskih građana koji su se raspadom SSSR-a, poput Srba pri raspadu SFRJ, obreli kao manjine u državama u kojima su do tada bili konstitutivni narodi.

Više u 28. broju magazina “Pečat”