Kome nije žao Sovjetskog Saveza taj nema srca, a ko misli da se on može obnoviti taj nema pameti”, rekao je svojevremeno Vladimir Vladimirovič Putin. Čovek koji je ovo izgovorio dokazuje da ima i srca i pameti. Ko nije pažljivo pratio šta Putin godinama govori i čini sada se gorko kaje ili još uvek ništa ne razume.
Kažu u nemačkom “Špiglu”, a to možete pročitati i u “Pečatu”, da su američki vojni savetnici u Tbilisiju uveravali domaćine, “uz jako gruzijsko vino i masan zalogaj” da su Gruzija i SAD, kada su zajedno nepobedivi”. Videli smo kako se ta “nepobedivost” završi.
Kažu da je nesrećni Mihail Sakašvili, kome u srpskim medijima tepaju (Miša), pogrešno razumeo Kondolizu Rajs koja mu je u ime SAD savetovala uzdržanost, što je on protumačio kao signal za munjeviti rat protiv Rusije. Nije više važno šta ko od ovo dvoje nije razumeo. Ni ona ni on nisu razumeli da je svet prestao da bude unipolaran; da  je prestao da bude neuravnotežen. Svojevremeno obučavan na knjizi zloglasnog Zbignjeva Bžežinskog “Velika šahovska tabla”, Sakašvili se na tom geopolitičkom prostoru ponašao u skladu sa onim što SAD od njega zahteva. Nije pažljivo slušao i gledao šta se dešava u Rusiji i nije primetio da je ona velika sila. Na njegove oči i oči njegove Amerike Vladimir Putin im je porušio sve važne figure.
Ako neko u ovom prethodnom prepozna simpatije prema Rusiji i Rusima – neće pogrešiti. Ali svakom uravnoteženom čoveku mora biti drago što svet više nije izručen na milost i nemilost brutalnog nasilnika koga iz milošte nazivaju svetskim šerifom, a koga Srbi prepoznaju kao “Milosrdnog anđela”. Nije nikako reč samo o tome da Rusija koristi svoje energetske resurse, jer ih je isuviše dugo bagatelisala, već je u pitanju osujećivanje terora kojem je svet od strane Amerike isuviše dugo bio izložen. Srpski narod, mada ne i zvanična Srbija, to odveć dobro znaju i pamte.
Rusija se ponela u skladu sa najvišim civilizacijskim i evropskim vrednostima, zaštitila je svoju manjinu od genocida i otklonila gruzijsko-američke pretnje miru u tom regionu. Evropa u tome nije prepoznala samo iskušenja svoje energentske zavisnosti od Rusije, nego i odbranu najviših vrednosti koje inače sama propoveda. Evropska služinčad Amerike počela su da prete, dižu buku i galamu. Bernar Kušner, koga je zanelo kalifornijsko vino “crveno i belo”, uz znanu priču o Kosovu kao “presedanu”, zapretio je Rusiji sankcijama. Drugo služinče Amerike, Nikola Sarkozi, ne samo da ga je demantovao nego i upozorio da se vrati francuskim vinima i šampanjcu.
U znaku ispijanja ovih pića protekao je i vanredni sastanak Saveta ministara EU. I pored svih pritisaka SAD, preko Velike Britanije, Holandije i Poljske (“Poljaci? Mi smo se njima dosta bavili, 50 godina, rado vam ih prepuštamo“, rekao je nedavno Evropljanima Putin), a uz besno kevtanje nekih drugih zemalja “nove Evrope”, nikom nije ni palo na pamet da se dohvati čašice “jakog gruzijskog vina”, a na “masan zalogaj” nisu ni pomišljali.
U Ukrajini se otišlo najdalje sa ispijanjem koktela viskija i gruzijskog vina, pa je tamo u opticaju projekat stvaranja “antiruske koalicije” u kojoj bi prednjačili Viktor Juščenko i Julija Timošenko. Biće da ovo dvoje ne znaju tako dobro engleski kao pomenuti i nesretni Miša Sakašvili i možemo samo naslutiti do kakvih sve, po njih kobnih, nesporazuma i pogrešnih zaključaka može doći u razgovorima sa Kondolizom Rajs ili Dikom Čejnijem. Zbog toga, možda bi im bilo najbolje da u ovim razgovorima koriste službene prevodioce. Bilo bi poželjno, možda, da ih zatraže direktno od Medvedeva ili Putina, ili bar od Rusa koji žive na Krimu. Tako se sigurno ništa “ne bi izgubilo u prevodu”.
Zvanična, a i nezvanična, Srbija je sramno otćutala agresiju Gruzije na Južnu Osetiju i nečuvene ratne zločine koje su gruzijske trupe izvršile nad narodom i civilima Osetije. Nije smela ni da podseti na zlodela iz “Oluje” i genocid nad Srbima u Hrvatskoj. Nije ni pokušala da prepozna svoje interese u uspostavljanju nove ravnoteže snaga i uticaja u svetu. Srpskim dirigovanim medijima, uglavnom su odjekivali zluradi stavovi  o tome da je Rusija “oslabila svoj međunarodni položaj”. U uticajnim novinama u Srbiji tako se oglasio jedan drugosrpski čudak koji je ustvrdio  da “događaji u Gruziji ne samo da nisu uvod u novi hladni rat, već su na izvestan način ojačale unipolarnost”! Nema šta, originalno do potpune blesavosti.
U međuvrenu, brojni zvaničnici Srbije prećutno su, a i  s izvinjenjem prihvatili Euleks koji preuzima vlast na Kosovu mimo i protiv Rezolucije 1244 SB UN. UNMIK odlazi – Euleks dolazi. Euleks sprovodi Ahtisarijev plan. Rusija ne prihvata takvu odluku i ne dozvoljava promenu pomenute rezolucije na koju Srbija faktički pristaje.
Dešavanja na Kavkazu pokazuju da se Rusija kao velika sila vratila na svetsku pozornicu. Rusi su ipak Rusi. Ali istovremeno se pokazuje da oni ne mogu biti veći Srbi od Srba. A pogotovo da ne mogu biti Srbi umesto samih Srba.
“Nije votka rakija”, kako je nekada rekao Bajaga. Ako to nekome i zvuči kao lokalna dosetka, može se, univerzalnosti radi, prisetiti Njegoševih reči iz “Gorskog vijenca”:

“Nije vino pošto pređe bješe.
Nije svijet ono što mišljaste,
…
Velja kruška u grlo zapadne”.