“Pečat” ekskluzivno objavljuje razmišljanja vrhovnog komadanta Kube Fidela Kastra, koja se vidu kolumne objavljuje “Granma”, zvanični list kubanske Vlade

Možda neke vlade ne znaju konkretne podatke, te nam se zbog toga veoma prigodnom učinila Raulova poruka koja potvrđuje stav Kube. Proširiću one aspekte koji ne mogu da se obuhvate u preciznoj i kratkoj zvaničnoj izjavi.
Vlada Gruzije nikada ne bi pokrenula svoje oružane snage na glavni grad Autonomne Republike Južne Osetije u svitanje 8. avgusta, što je nazvala ponovnim uspostavljanjem ustavnog poretka, bez prethodne kordinacije sa Bušom, koji je u aprilu ove godine u Bukureštu obećao pomoć predsedniku Sakašviliju za ulazak Gruzije u NATO, što predstavlja oštar bodež koji pokušava da se zabode u srce Rusije. Mnoge evropske države koje pripadaju toj vojnoj organizaciji ozbiljno su zabrinute zbog neodgovorne manipulacije temom nacionalnosti, krcatom potencijalnim sukobima, što u samoj Velikoj Britaniji može da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva. Tako je rasturena Jugoslavija; Titovi napori da to izbegne bili su uzaludni posle njegove smrti.
Kakva je bila potreba da se pali bure baruta na Kavkazu? Koliko puta krčag može da ide na vodu dok se ne razbije? Rusija je i dalje moćna nuklearna sila. Poseduje na hiljade oružja tog tipa. Treba da podsetim da je, sa druge strane, ekonomija Zapada nezakonito izvukla iz te zemlje više od 500 milijardi dolara. Ako Rusija danas nije sinonim aveti komunizma; ako više od 400 nuklearnih platformi koje su demontirane kada je nestao SSSR više ne nišane direktno vojne i strateške ciljevi u Evropi, zbog čega se trude da je opkole nuklearnim štitom? Starom kontinentu je takođe potreban mir.
Ruske trupe koje su se nalazile u Južnoj Osetiji bile su raspoređene u međunarodno priznatoj misiji mira; nisu pucale ni na koga.
Zbog čega je Gruzija izabrala 8. avgust, kada je bilo otvaranje Olimpijskih igara u Pekingu, da bi zauzela Chinvali, glavni grad autonomne republike? Tog dana je četiri milijarde ljudi širom planete putem televizije pratilo divan spektakl kojim je Kina otvorila ove igre. Samo narod SAD-a nije mogao da toga dana uživa u direktnom prenosu podsticajne svečanosti prijateljstva među svim narodima sveta koja je tamo priređena. Monopol na prava prenosa obezbedio je jedan TV kanal plativši 900 miliona dolara i hteo je da dobije maksimalnu komercijalnu korist za minut prenosa. Konkurentska preduzeća su se revanširala prenoseći za to vreme vesti o ratu na Kavkazu, što nije bila ničija ekskluziva. Rizici od ozbiljnog sukoba  pretili su svetu.

Više u 27. broju magazina “Pečat”