Ministar kulture Nebojša Bradić predstavio novu kulturnu koncepciju gde će prioriteti biti zaštita prava žrtava, prava manjina i sankcionisanje govora mržnje (?!)

ovi ministar kulture u Vladi Republike Srbije, poznati pozorišni reditelj i donedavni upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, Nebojša Bradić, u svom intervjuu „Politici“, iznosi čitav spektar novih kulturnih koncepcija za koje će se Ministarstvo kulture založiti u narednom periodu, pa kaže: „Najpre ćemo inicirati uspostavljanje zakonskog okvira koji bi efikasnije štitio prava žrtava, prava manjina i sankcionisao govor mržnje. Pri tome ćemo brižljivo čuvati individualnost, kreativnost i promovisati slobodu izražavanja“.
Prosto je neverovatno da su ovo prioriteti novog Ministarstva kulture! Zar ništa drugo nije bilo preče za srpskog ministra kulture i posrnulu nacionalnu kulturu u Srbiji?
Na koje žrtve je ministar mislio: žrtve komunističkog terora posle 1944, Golootočane, Ranka Panića, ili nekog drugog? Možda srpske žrtve u poslednjim ratovima na bivšim jugoslovenskim prostorima? Možda na preoranu crkvu u Đakovici, o kojoj se inače ćuti? Ili neke druge žrtve?
Koja to prava manjina u Srbiji nisu zagarantovana postojećim Ustavom i ostalim zakonskim aktima ili se ne poštuju? Da li potreba za novim zakonskim okvirima u ovoj oblasti znači da neke nacionalne manjine ili verske zajednice imaju problem sa državom Srbijom? Ili možda ministar smatra upravo suprotno: da Srbija ima problem sa nekim nacionalnim manjinama i verskim zajednicama, pa namerava da ograniči njihovo destruktivno delovanje?
Šta bi to još trebalo pridodati korpusu manjinskih prava? Ostalo je još samo da se zakonom ozvaniči diktatura manjina kao najviše dostignuće 21. veka. Možda je ministar mislio na seksualne manjine? Tu zaista ima prostora za legalizaciju homoseksualnih brakova, usvajanje dece od strane novih bračnih drugova i drugarica, pedofiliju i slična novodobska proširenja „ljudskih prava i sloboda“.
Na koji govor mržnje je ministar mislio da ga treba zabraniti i krivično goniti? Da li će taj novi zakon konačno onemogućiti da se o srpskom narodu i državi govori sve najgore, da se naš narod naziva „biološkim otpadom“ savremene Evrope (Nikola Samardžić) i slično? Ko će da zaustavi govor mržnje istaknutog dela našeg NVO sektora ili medijsko-propagandnog centra B92? Ili će novi zakon biti pokriće za zabranjivanje rada nacionalnim organizacijama koje neće da ćute dok se država Srbija urušava po svim nivoima?
Zaustaviti vandalizam Novo ministarstvo kulture je, takođe, veoma zabrinuto za porast nasilja u našem društvu i u poslednje vreme pokrenulo je više inicijativa u tom pravcu, među kojima su: zahtev za pojačanim radom policije, predlozi izmena zakona, kao i već pominjano i nezaboravno „sankcionisanje govora mržnje“. U svom saopštenju pod naslovom „Zaustaviti vandalizam“, Ministarstvo 25. jula donosi sledeće napomene: „Ministarstvo kulture najoštrije osuđuje nasilje nad novinarima i kulturnim dobrima, koje se događa ovih dana u Beogradu. Ministarstvo zahteva od nadležnih organa da spreče i sankcionišu nasilje u našem društvu. U ovom konkretnom slučaju, da pronađu izgrednike i procesuiraju ih.

Više u 27. broju magazina “Pečat”