Da li se građani Srbije koji koriste kredite banaka nalaze u dužničkoj krizi?

Građani Srbije duguju bankama 315 milijardi dinara, odnosno 3,93 milijardi evra. Prosečni dug po stanovniku iznosi od 400 do 450 evra, dok svaki zaposleni duguje od 800 do 900 evra.
Prema podacima Kreditnog biroa Udrženja banaka Srbije (UBS), svoje obaveze po kreditima ne izmiruje samo 1,4 odsto građana, što znači da po bankarskim kriterijumima stanovništvo nije prezaduženo. Ili, kako to kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar UBS, sudeći po redovnom otplaćivanju rata ne preti nam opasnost od takozvane ,,dužničke omče“.

Građani očigledno znaju da je dug loš drug pa, kada već moraju da se zaduže kod banaka, trude se da obaveze namire na vreme. Na taj način, pre svega, izbegavaju plaćanje zateznih kamata, ali i drugu, čini se težu kaznu za neuredne platiše – dospevanje na listu Kreditnog biroa. Dogodi li im se to, ipak, zatvoriće sebi vrata u naredne tri godine za dobijanje bilo kakvog kredita u svim bankama.

Tako se, uostalom, radi i u svetu. U Austriji, primera radi, stroga provera mogućnosti otplate zaduženja kod banke obavlja se tako što se pod lupu stavlja budžet celokupnog domaćinstva. U Nemačkoj je čak 3,1 milion domaćinstava prezaduženo, pa banke odbijaju tri četvrtine zahteva za odobravanje kredita, a sistemom ,,šufa“ proverava se platežna sposobnost građana. Oprezne su i banke u Francuskoj, ali one rešenje prezaduženosti vide u nižim kamatama za svoje klijente.

Više u 25 broju magazina “Pečat”