Srbija se po procentu navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta trenutno nalazi na poslednjem mestu u Evropi.

U proteklih sto godina, kako to pedantno beleži statistika, nad Srbijom je prekomerno  kišilo tokom 51 godine, dok nam je vreme, kada su u pitanju poljoprivredne kulture, bilo potaman samo tokom sedamnaest umereno kišnih i umereno sunčanih godina.

Taman dovoljno da shvatimo ono o čemu, nažalost, razmišljamo tek kada velike suše ili obilne poplave, pre vremena, oberu rod i pričine veliku materijalnu štetu – da pravo rešenje i spas u odbrani useva leži u izgradnji novih i obnovi starih sistema za navodnjavanje. Pogotovo zbog sve češćih upozorenja stručne javnosti, što je sve vidljivije i u praksi, da će period pred nama biti bremenit ekstremima: prekomernom sušom, ali povremeno i velikim poplavama.

Potrebna velika ulaganja Problem, pri tome, nije od juče, i nemoguće ga je rešiti preko noći, a iziskuje i velika novčana ulaganja. I na prostorima nekadašnje Jugoslavije – podaci su iz 2001. godine – od ukupno šest miliona hektara navodnjavano je, i to ponajčešće traljavo, tek 179. 000 hektara, a zapinjalo je i tada zbog nedostatka novca, kako bi se sistem za navodnjavanje ne samo instalirao, već, što takođe mnogo košta, i uredno održavao.

Podsećanja radi, Srbija je po procentu navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, danas, na poslednjem mestu u Evropi. Čak i iza Albanije, koja nam je dugo služila kao primer za poređenje u zaostajanju, ne samo u poljoprivredi. I dok se u Evropi sistemi za navodnjavanje koriste na trideset odsto obradivog zemljišta, u državama u našem okruženju navodnjava se gotovo trećina obradivog zemljišta. U Rumuniji – 2,3 miliona hektara, Bugarskoj – 1,2 miliona hektara, Grčkoj – milion hektara, Albaniji – 390.000 hektara i Mađarskoj – 260.000 hektara.

Više u 24 broju magazina “Pečat”