Jedna studentska pobuna, nikada ne može da bude uspešna u smislu temeljnog preobražaja društva. U najboljem slučaju, ona može da bude katalizator za bolesna društvena stanja ili inicijativa za izvesne društvene forme. Jer studenti su slučajna populacija: u jednom razdoblju života su zajedno, završavaju fakultete, a onda se i sami uključuju u establišment, postaju lekari, sudije, profesori.

Kra­jem ju­na odr­žan je Še­sti kon­gres Sa­ve­za sin­di­ka­ta Ju­go­sla­vi­je. Drug Ti­to  pra­tio je rad kon­gre­sa i u svom go­vo­ru još jed­nom se osvr­nuo na pro­te­kle do­ga­đa­je na uni­ver­zi­te­tu:

„Vi zna­te, dru­go­vi i dru­ga­ri­ce, da je sa­da bi­lo sva­ka­kvih po­ku­ša­ja od ra­znih ele­me­na­ta. Po­ja­vi­li su se oni sa ko­ji­ma smo mi ima­li po­sla na uni­ver­zi­te­ti­ma i pri­je stu­dent­skog re­vol­ta. To su po­je­di­ni pro­fe­so­ri, ne­ki fi­lo­zo­fi, ra­zni prak­si­sov­ci i dru­gi, ra­zni dog­ma­ti­ča­ri, uklju­ču­ju­ći i one ko­ji su vr­ši­li raz­ne de­for­ma­ci­je u Upra­vi dr­žav­ne bez­bed­no­sti itd. Sve se to da­nas ne­ka­ko uje­di­ni­lo. Sva­ki, na­rav­no, ra­di za se­be, ali su ipak udru­že­ni u na­sto­ja­nju da se kod nas stvo­ri ne­ki ha­os i da lo­ve u mut­nom. Mi mo­ra­mo pru­ži­ti od­lu­čan ot­por, re­ći od­luč­no – ne!

Oni sa­da pro­gla­ša­va­ju po­kret na uni­ver­zi­te­tu. To ne po­ti­če od stu­de­na­ta, već od lju­di ko­ji bi hte­li da stvo­re ne­ki em­bri­on vi­še­par­tij­skog si­ste­ma, i da se po­sta­ve kao fak­tor ko­ji će sa skup­šti­nom i dru­gim raz­go­va­ra­ti na rav­no­prav­noj osno­vi. Šta­vi­še, oni idu i da­lje: ne­gi­ra­ju rad­nič­ku kla­su kao naj­va­žni­ji fak­tor i stub ovog dru­štva. Za njih su rad­nič­ka kla­sa i nje­na ulo­ga pre­va­zi­đe­ni. Sa­vez ko­mu­ni­sta za njih ne zna­či ni­šta. Po nji­ho­vom mi­šlje­nju, tre­ba­lo bi da ne­ki mu­dra­ci, ne­ke teh­no­kra­te sta­nu na pi­je­de­stal i svo­jim šta­pi­ćem ko­man­du­ju, a sve dru­go da bu­de bez­boj­na ma­sa. Rad­nič­ka kla­sa tre­ba­lo bi da pi­ta za njih i da se po­ko­ra­va nji­ho­voj sa­mo­vo­lji. Pa zar je to mo­gu­će da­nas u na­šoj ze­mlji, zar je mo­gu­će da ta­kvi lju­di i sa ta­kvim ide­ja­ma na­stu­pa­ju, a da mi to i da­lje mir­no po­sma­tra­mo. Nji­ma ne­ma mje­sta ni ta­mo, gdje se na­la­ze. (Sna­žan apla­uz i odo­bra­va­nje.) Zar da ta­kvi vas­pi­ta­va­ju na­šu dje­cu na uni­ver­zi­te­ti­ma i u ško­la­ma? Ne­ma im mje­sta ta­mo!“ (Sna­žno odo­bra­va­nje i apla­uz).

U dru­goj po­lo­vi­ni ju­la Grad­ska kon­fe­ren­ci­ja SK Be­o­gra­da do­no­si od­lu­ku o ras­pu­šta­nju ogran­ka SK na ka­te­dra­ma za fi­lo­zo­fi­ju i so­ci­o­lo­gi­ju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. Ta­ko­đe, odlu­če­no je da se is­pi­ta po­je­di­nač­na od­go­vor­nost i iz­vr­ši pre­re­gi­stra­ci­ja član­stva.

Više u 24 broju magazina “Pečat”