Povratak otpisanih kurda
Broj 23 | Piše: Miroslav Stojanović • 01. Avgust 2008Nemci strahuju da bi u njihovoj zemlji moglo da dođe do velikog sukoba između Kurda i Turaka, na čega ne mogu mnogo
da utiču, budući da glavni “režiseri” i stratezi sede u Vašingtonu i Ankari.
Drama trojice nemačkih planinara, otetih na padinama Ararata, koja je 20. jula okončana njihovim (ne)očekivanim oslobađanjem, ostvarila je (bar) jedan važan cilj otmičara: omogućila je povratak “otpisanih (turskih) Kurda” na veliku političku scenu. Njihova Radnička partija, označena na zapadu kao teroristička, zvanično zabranjena u zemljama EU i SAD, i obezglavljena posle spektakularnog hapšenja njenog neprikosnovenog vođe Abdulaha Očalana, bila je upravo zahvaljujući ovoj otmici, koju je izvršio njen lokalni ogranak, navodno bez znanja i saglasnosti “centrale” u središtu (svetske) medijske pažnje i visoke međunarodne politike.
Ultimatum zvaničnom Berlinu
Glavni, i pretenciozni cilj da se zvanični Berlin prisili na radikalnu promenu “neprijateljske politike prema Kurdima” istaknut je samo da bi se “pripremio teren” za ostvarivanje ovog prvog cilja: ni “provincijski” otmičari nisu mogli biti toliko naivni pa da poveruju kako će Nemačka zbog toga “pasti na kolena”.
Više u 23 broju magazina “Pečat”
