Mučnina i nada
Broj 16 | Piše: Mario Kalik • 15. jun 2008U dekadentnoj atmosferi u kojoj obitava naša politička scena, zaoštrenje stava DSS-a u vezi sa Sporazumom o SiP-u uliva izvesno ohrabrenje, jer dokazuje da u Srbiji još uvek ima onih koji veruju u neke principe, makar po cenu da budu još jače izloženi medijskoj šikani evrofanatika
Pre manje od četiri meseca, pod geslom ”Kosovo je Srbija!”, dogodilo se najmasovnije okupljanje građana Srbije u poslednjih osam godina. Skup je bio veličanstvena manifestacija narodne pobune protiv razbijanja naše države. Međutim, već iste večeri pokrenuta je propagandna mašinerija onih kojima takav bunt nije odgovarao. U strahu da će beskompromisna odbrana zemlje usporiti ili zaustaviti njeno uterivanje u EU, ovdašnji propagandisti ”evropskih integracija” počeli su da obezvređuju taj događaj sve do njegovog potpunog skrnavljenja. Sasvim razumljiv i opravdan gnev prema državama koje su osmislile, sprovodile i, na kraju, priznale nasilno odvajanje Kosmeta od Srbije, preokrenuli su u nerazumno i neopravdano ”huliganstvo”, a dešavanja koja nisu imala veze sa samim skupom proglasili su njegovim krajnjim smislom. Zahvaljujući njihovoj dominaciji u medijima, takvo grubo krivotvorenje postalo je autentična slika i tumačenje onoga što se desilo. Laž je pretvorena u istinu, a istina u laž.
ZLOČINAČKI ČIN VELEIZDAJE Majstori falsifikovanja i manipulisanja potom su podrivali svaki ozbiljniji otpor počinjenom nasilju, podmećući da će ono biti otklonjeno baš ulaskom u društvo nasilnika. Nažalost, u takvo …
više u novom broju magazina “Pečat”
