Cena američkog sna
Broj 16 | Piše: Dejan Lukić • 15. jun 2008I dok rastuće cene hrane ugrožavaju životni standard domaćinstava na Zapadu, one u Aziji i Africi prete glađu stanovništva
Cela stvar je pomalo iščašena. Kina i Indija postaju bogatije, njhove srednje klase žele da imaju sve ono što i mi imamo, automobile, mašine za pranje veša, čak i meso. I znate šta: moje je mišljenje da mi na Zapadu treba već jednom da prestanemo da sami sebe blamiramo i ponavljamo da ne možemo na ovaj način više da živimo, da planeta to više ne može da podnese, da naši novčanici to ne mogu da pokriju…
Pogledajmo šta se zbiva sa cenom goriva”. Cene petroleja jesu probile zid od 140 dolara po barelu, petrolej jeste kontributor u vrtoglavom porastu cena hrane, ali je samo kontributor. I ako vam se čini da je gornja izjava, u kojoj se Indija i Kina optužuju da su, maltene, generatori globalne krize prehrane, da su se mandarini i brahmani osilili pa bi da jedu kao Jenkiji, izašla iz usta irelevantnog političara, na krivom ste putu. Ove čudne reči izopačne logike izgovorio je Džordž Buš, američki predsednik neposredno pred nedavni samit o globalnoj krizi hrane, održanom u Rimu.
ZAPAD SE NEĆE ODREĆI TRPEZE Da ne bi ostao nedorečen, Buš je pojasnio da ”poboljšanje životnih …
više u novom broju magazina “Pečat”
