Vojni beskućnici
Broj 15 | Piše: Nataša Jovanović • 08. Jun 2008
Tužni recidivi bivše Jugoslavije smešteni u geta preuređenih kasarni, vojnih izdavačkih kuća i samačkih hotela, koje sami zovu “tihim logorima smrti”, omalovaženi i zaboravljeni, punih sedamnaest godina čekaju da ostvare pravo na život pod sopstvenim krovom
U skladu sa evrocentričnim teorijama ovdašnjih vlastodržaca, problem vojnih stanova nikako ne treba pominjati, ili treba, ali u krainjoj nuždi. Imena vojnih beskućnika i dalje se nalaze na stambenim rang listama, ali se pravilnici uvek ciljno podešavaju prema drugim strukturama. Ovaj put to su, kako je predsednik Srbije Boris Tadić istakao, aktivni i mladi vojnici. U predizbor-noj kampanji, vojni ministar Dragan Sutanovac stao je ispred temelja zgrade namenjene za stanovanje vojnih lica, isprsio se ispred televizijskih kamera i tom prilikom utvrdio da Ministarstvo odbarne misli na svoju vojsku.
Pomenuto zdanje se, inače, gradi od 1992. i u više navrata služilo je istoj, reklamnoj svrsi. Jednom ranijom prilikom, čovek iz vrha vojne komande osvrnuo se na korpus koji je po naređenju tadašnje vlasti napustio svoje domove u bivšim jueoslovenskim republikama i krenuo u novu seobu, ovaj put u Srbiju, rekavši: “Sve će to vreme resiti”. Ni sam nije znao koliko je bio u pravu.
…
više u novom broju magazina “Pečat”
Pripadnici bivse JNA, smesteni po kasarnama uredno placaju 8.000 dinara…*rentu*..i cekaju…da *vreme resi sve*.