Deca špijuni
Broj 15 | Piše: Slobodan Antonić • 08. Jun 2008
Udžbenikom građanskog vaspitanja “Ja i drugi” grupa autorki Branka Bubanj, Milesa Vlajkov, Sandra Mali i Tatjana Pejović-Sebić, potvrđuju da će sutra, nakon neminovnog procesa “evroatlantskih integracija” svako od roditelja postati potencijalni nasilnik
Kada su Vinstona, junaka Orvelove “1984″ uhapsili, u jednom trenutku su mu u ćeliju doveli njegovog komšiju Parsonsa. Parsons je bio oličenje dobrog građanina. Bio jeprvi u političkim akcijama i nije mnogo razmišljao.
Vilson nije očekivao da bi Parsons ikada mogao da uradi nešto pogrešno. “Eto vidiš, ja radio, trudio se da doprinesem šta sam mogao”, počeo je da mu objašnjava Parsons,” a nisam ni znao kakve sam to gadne stvari imao u glavi. A onda sam počeo da buncam. Znaš šta su čuli da govorim? ‘Dole Veliki Brat!’Jeste, baš sam to govorio. Po nekoliko puta, kako mi kažu”. “Ko te je potkazao?” upita Vinston. “Mojaćerčica”, odgovori Parsons s nekim žalobitnimpo-nosom. “Slušala je kroz ključaonicu. Ćula šta sam govorio i odmah sutra otrčala da javi patroli. Pametna mala, a? A svega joj sedam godina. Nije mi ništa krivo što me potkazala.
U stvari, ponosim se. Vidi se ipak da sam je vaspitao kako treba.” Ovakvak postupak Parsonsove ćerčice bio je uobičajena pojava u Orvelovoj totalitarnoj državi “Okeaniji”. Sva deca su bila orcanizovana u odrede tzv. Špijuna….
…
Više u novom broju magazina “Pečat”
