Ubrzani partijski (dis)kurs
Broj 14 | Piše: Slobodan Antonić • 31. Maj 2008
Udžbenik “Demokratija i ljudska prava: Priručnik iz građanskog vaspitanja za učenike I i II razreda srednjih škola” grupe autorki Branke Bubanj, Milese Vlajkov,Tatjane Pejović-Sebić i Ksenije Flekač, zaista lepo oslobađa od tereta nacionalnog identiteta
Kada mi je stariji sin pošao u školu 2005. godine, pogledao sam kako izgledaju udžbenici, štampao ih je Kreativni centar”, a autor “Bukvara” i “Čitanke” bio je Simeon Marinković (inače vlasnik “Kreativnog centra”). Njega sam već bio zapazio kao naprednog dečijeg pisca. Oslobađao je decu lažne stidIjivosti tako što je u dečiju poeziju uvodio glagole kao što su “pišati” i “srati” (Simeon Marinković, “Miško i piško”, izd. KC, Bgd. 2002). Zašto da ne ? Moderni smo ljudi, neka se deca odmalena nauče da cene vrednosti, pa će posle još više da uživaju u čitanju Marka Vidojkovića.
BEZIMENI NAROD BEZIMENE ZEMLJE I tako, listajući “Bukvar”, “Čitanku”, “Svet oko nas” i ostale knjige za prvi razred, primetio sam da se nigde ne pominje ime zemlje u kojoj žive daci. Naime reč “Srbija nije postojala ni u jednoi knjizi, ni u jednom tekstu. Čak i pridev “srpski” pominjao se samo jednom, u priči o Sv. Savi…
