Ove godine obeležava se 16 godina od masakra 54 Srba u selu Bradina kod Konjica. “Pečat” donosi svedočanstvo onih koji su te ratne strahote preživeli

Pre više od 600 godina dubrovački trgovci zabeležili su ime sela na granici između Bosne i Hercegovine, ispod Ivan planine - Bradina. Posle 600 godina bitisanja u ovom me-stu bogatih srpskih domaćina, njegovi stanovnici proglašeni su agresorima. U jedan zavežljaj stalo je sve što su stvarali praoci. Iza njih ostala je jeziva tišina i čađavi zidovi. Tamo ni ptice više ne pevaju. Tuguju nad mestom gde su ostali zemni ostaci najboljih medu najboljim. Oni koji supreživeliproteranisu u logore, a oni koji su preživeli i logore rasejali su se po svetu, od Evrope preko Amerike do Australije. Svuda ih ima sem u rodnom zavičaju.

MAJKE SINOVE SAHRANJIVALE Tog 25. maja, pre 16 godina, radio Sarajevo objavio je da se “agresor iz Bradine povlači i pali kuće”. Nedostajao je samo usklik: “Očistili smo četnike iz rodnog mesta našeg poglavnika Ante Pavelića”. “Napali su nas oko pet sati popodne, granate su padale sa svih strana, a naše livade se crnile od vojske. Sakrili smo se u podrum. U krilu sam stiskala, kao da ih moj zagrljaj sačuvati može, Slađanu (6) i Srdana (13) sa tugom u očima”, priseća se početka užasa Dušanka Žuža. Pogled joj luta po opustelim livadama na kojima nema više tragovakuca. Ruševine je prekrio korov i trava. A ona kao da se nada da će odnekud izbiti i…

Više u novom broju magazina “Pečat”