lako je revolucija’68. bila fenomen globalnih razmera, nigde se kao u Nemačkoj o njoj ne raspravlja sa toliko žuči i žustrine, oprečnih stavova i isključivosti o učinku, posledicama i nasleđu prve velike pobune protiv kapitalizma, i to u samom njegovom srcu 

Lepa Eva Herman, “kraljica vesti” na prvom programu nemačke javne televizije, uskovitlala je strasti minule jeseni gestom koji je zapečatio njenu uspešnu karijeru na malom ekranu. Prilikom promocije jedne njene knjige, frau Herman je govorila o dve diktature: onoj nacističkoj i onoj iz šezdeset osme! Prva je bila loša, veoma loša, ali je činila dobro majkama, deci i porodici. Ova druga je bila toliko loša daje razgradila i uništila “sve što je bilo dobro”: tradicionalne vrednosti, familiju, majke i decu. Uprava prvog programa televizije otpustila je svoju televizijsku zvezdu po kratkom postupku, zbog olaksavajucih okolnosti koje je našla za naciste i pohvala koje je uputila njihovoj brizi za majke - iako su ih u suštini tretirali kao mašine za rađanje budućih vojnika i topovskog mesa’ - i porodicu. Zbog uzimanja na nišan ove druge “pošasti”, Hermanovoj nije falila dlaka s glave. U konzervativnim i crkvenim krugovima dočekuju je čak aplauzima, a hroničari podsećaju da lepa Eva nije u svom krstaškom pohodu na “huntu” Rudija Dučkea usamljena. Namnožile su se u poslednje vreme knjige koje, kad bi im se zaista (po)ve…

više u novom broju magazina “Pečat”