Paralizu nemačke spoljne politike izazvali su različiti stavovi koalicionih partnera u Berlinu u vezi sa mnogim međunarodnim pitanjima, a njoj je doprinelo i brzopleto priznavanje nezavisnosti Kosmeta

Da ipak nije reč o (veoma) ozbiljnoj državi kao što je neosporno Nemačka i u Berlinu bi u ovom času mogla da se događaju ”srpska posla”: nesložni koalicioni partneri, tradicionalno, inače, nepomirljivi rivali, levičari (socijaldemokrate) i desničari (konzervativci), vuku svak na svoju stranu i međusobno se blokiraju. Nemački ministri, uprkos tome, nisu tako ”maštoviti” kao srpski, pa će ekskluzivnost ovih naših, kojom su ”obogatili” političku praksu slučajem bez presedana – kada su, na primer, u ime vlade, jedni potpisali i aminovali važan međunarodni sporazum, čemu su se drugi, predvodjeni (čak) premijerom, izričito protivili – ostati neugrožena.

Umesto (nečuvenog) preglasavanja, kad jedni nisu u stanju da ubede druge, nemački ministri u okviru ”velike koalicije” – Hrišćansko demokratska unija (CDU) i Hrišćansko socijalna unija (CSU) s jedne i Socijaldemokratska partija (SPD) s druge strane – praktikuju varijantu sa odlaganjem.

IGRE SA VREMENOM U toku je igra s vremenom. Čeka se samo čas kada će doći do razvoda iznuđenog političkog braka – na parlamentarnim izborima s jeseni naredne, 2009. godine – i kada će budući pobednik otvoriti svoj dosije nerealizovanih inicijativ…

…

više u novom broju magazina “Pečat”