Traume tranzicije
Broj 8 | Piše: Miljana Zorić • 10. April 2008
Novinari ”Pečata” posetili su Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Prenosimo ispovesti nekih od osuđenica koje su, izgubljene u vihorima tranzicionog doba, počinile teška krivična dela
Zaputivši se u Požarevac, u Kazneno-popravni zavod za žene, očekivali smo da je on smešten na izlasku iz grada, usred njiva i oranica, te da je opasan visokim bedemima sa bodljikavom žicom i tmurnom i sumornom fasadom. Verovali smo da će nam slučajni prolaznici tihim i bojažljivim glasom saopštiti: ”Evo, to vam je ženski zatvor”. Grdno smo se, međutim, prevarili. Jedini zatvor za žene u našoj zemlji smešten je u samom centru Požarevca, nije okružen nikakvom žicom, a bedemi nisu visoki, a ne izazivaju ni jezu. Na samom ulazu u zatvor dočekali su nas čuvari, muškarci koji, kako smo tek kasnije saznali, rade na spoljašnjem obezbeđivanju zatvora. U unutrašnjosti zatvora čuvari su, naravno, isključivo žene. Nakon rutinske kontrole i provere da li smo zaista novinari, i da li nas očekuju iz uprave Zavoda – pušteni smo unutra.
JAZINKA IVANJEC (57) Posle kraćeg razgovora sa zamenicom upravnice zatvora, porazgovarali smo i sa osuđenicama. Na naše veliko iznenađenje, želele su da govore za medije, a pojedine čak i da se fotografišu jer, kako kažu, nemaju šta da kriju. Naša prva sagovornica, Jazinka Ivanjac iz Niša, sa svojih četrdeset sedam godina osuđena je za ubistvo supruga, novinara niških ”Narodnih novina”. Sada joj je pedeset i sedam. ”Ležim u zatvoru već…
…
više u novom broju magazina “Pečat”
Postovani,
Posle duzeg vremena pojavio se list koga pisu socijalisti. Pet brojeva je sakupio moj sin student prava u Novom Sadu. Doneo ih je kuci i kaze tata citaj. Trenutno je kampanja za izbore i uspeo sam sinoc da prelistam zadnji broj.
Ja sam Ratko Jovanovic rodjen 1965 godine u selu Krnici opstina Srebrenica. Zivim vec 22 godine u Kucevu.
U trecoj godini srednje skole primljen sam u SKJ kao uzoran omladinac. Kao srednjoskolac promenio sam tri srednje skole. Najpre dve godine usmerenog obrazovanja u Bajinoj Basti, treca godina u Titovom Uzicu a cetrvrta godina u Beogradu. Tako sam ja postao elektrotehnicar. Mnogo sam voleo drustvene nauke ali moja ideja mladog komuniste odvela me je u tehnicku skolu. Umesto na fakultet ja sam poceo da radim u Novom Sadu u tadasnjem GP “Neimar” Novi Sad. Tu mi je radio otac i veci deo mojih iz sela je bio preseljen u Srbiju. Moja majka je zivela u selu a otac je bio terenski radnik. Pocnem da radim 11. jula 1984 godine. Plata pripravnika tri puta manja od plate kolega. U novembru odem u vojsku u Beograd u vojnu policiju. Interesantno moj stric Milan Jovanovic je tada bio nacelnik vojnog odseka u Srebrenici. Nisam ni znao da treba ici i sredjivati da bi otisao u vojsku u odredjeno mesto. Tek posle vojske kada sam se ozenio otisao sam i upoznao tog mog strica.
U toku vojske nisam se snasao. Zeleo sam ici na te kurseve, ali za to se dobijala preporuka iz svoje opstine.
U martu mesecu 1985 godine na vojnoj vezbi u okloini Kuceva upoznao sam moju suprugu koje je zelela otici iz svog sela na skolovanje. Njeni roditelji nisu imali mogucnosti da je skoluju. Kako ona kaze zelela je otici u Novi Sad.
Moja je zelja bila da zivimo u malom mestu. Tako sam ja u martu 1986 godine dosao u Kucevo.
U oktobru 1997 godine napustio sam SKJ jer po mom tadasnjem shvatanju nisam zeleo biti sa lopovima. Posle kada su raspravljali o meni rekli su da sam pijanica. Ja tada nisam pio ni koka kolu vec samo guste sokove.
Nisam znao ni kako izgleda dzak cementa dok nisam dosao u Kucevo.
Supruga vanredno zavrsila najpre Visu ekonomsku skolu u Beogradu a kasnije i fakultet.
Ja sam zavrsio Visu elektrotehnicku skolu u Pozarevcu. Od 2001 godine apsolvent sam na fakultetu zastite na radu u Nisu. Nemam snage da zavrsim studije.
Devedesetih godina postao sam nacionalista. Tada najveci uticaj na mene je ostavljao Vuk Draskovic a pomalo i Vojislav Seselj. Mnogo sam tada propatio jer je Kucevo bilo socijalisticko.
U julu 1992 godine moje selo je spaljeno a moja majka je ubivena.
U toku 1994 godine na nagovor tadasnjeg predsednika SPS u Kucevu ja i supruga uclanili smo se u SPS. Bilo mi je zao da moja supruga nije mogla da nadj posao zbog mene. Jos dugo ja se nisam osecao socijalistom.
Pocetkom 1998 godine primili su me u opstinsku upravu na radno mesto komunalnog inspektora. Iako nikada u zivotu nisam video kako izgleda neko resenje to je bio posao koji je meni lezao. Ja sam valjda bio redak slucaj da posle 12 godina rada u proizvodnji predjem u opstinu. Poslovi u opstini uvek su bili rezervisani za mamine itatine sinove. Vise puta sam iznosio stavove protiv tadasnje vlasti a narocito protiv JUL-a. Moj sekretar opstine cesto me je zvao i govorio da nema smisla da govorim protiv vlasti.
Poceo sam opet da pisem cirilicom. U poslu sam se snasao. Malo je kolegama to smetalo jer sam ja mogao sve.
Polako postajao swam opet socijalista. U toku 2000 godine isao sam na sve mitinge. Obicno samo nas dva tri iz uprave i po 20 devojaka pripravnika. Sto bi rekao moj komsija stari komunista pustao sam i onaj sedmi agregat na Djerdapu kako on kaze Rumunski.
Posle petog oktobra na vlasti u Kucevu bili su socijalisti i julovci. Od 43 odbornika 21 je imao SPS, 11 JUL, 9 DOS i2 nezavisna dosovca. Tadasnjo rukovodstvo SPS-a 13. januara 2001 godine predaje vlast DS.
Pocinje ciscenje. 95 % ljudi prelazi na stranu DOS-a. Sekretara opstine izbacuju s posla. Ja sam imao snage da se borim. U aprilu prilazi mi moj prijatelj i kaze ” Ratko kako stojis s dosovcima, ja kazem nista neznaju pa me nesto i pitaju. Tebe ce izbaciti s posla”.
Krajem maja mog kolegu salju na odmor. Ja preuzima predmet jedne letnje baste. Pokrecu displicinski postupak protiv mene zbog te letnje baste 04. juna 2001 godine. 11. juna drugi disciplinski postupak zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja, jer smo ja i moj kolega radili privatno neke elektroinstalacije.
25. jula dobijam otkaz. Narocito ih je nerviralo jer ja nisam zeleo da se branim vec sam pismeno davao moju izjavu. U predmetu letnja basta napisao sam im da je to politicki progon jer jer sam clan SPS-a Slobodan Milosevic.
31. avgusta prestao mi je radni odnos. Do kraja novembra 2004 godine vodio sam radni spor. Okruzni sud donosi presudu u moju korist i 13. decembra 2004 godine vracam se na posao. Vlast cini SRS uz pomoc SPS-a, DSS-a i penzionera. Krajem decembra 2004 opstina pise reviziju Vrhovnom sudu. U januaru 2007 godine ponovo se pojavljuju aveti proslost iz DS-a. Ja opet javno reagujem protiv njih. Posle dvadeset dana dobijam presudu Vrhovnog suda i isti menja prethodne presude i sam presudjuje da sam ja narusio ugled organa u kome radim.
Ponovo dobijam otkaz prvog marta 2007 godine. Trenutno radim u JP Direkcija za izgradnju na odredjeno vreme.
Kada sam dobio otkaz moja supruga je poslata na placeno. Ja sam radio privatno elektroinstalacije.
Na sve njihove tribine sam isao. Jednom su dolazili prof Cupic i prof Trebjesanin. Drzali su predavanje o herojima i junacima. Ustaje jedan gospodin i kaze ovde je covek koji je nasoj deci pisao prijave. Radilo se o deci iz Otpora koje je policija drzala u pritvoru ceo dan. Nastao bi linc da prof Cupic nije poceo da mene brani.
Draskovica i Zivkovica tadasnjeg ministra MUP-a prosto sam razbio ha tribinama.
Tadasnju i sadasnju predsednicu SPS-a sam zastitio jer su sa njom na jednoj tribini brisali patos.
Dobijao sam upzorenja da se cuvam. Ja sam se povukao u kucu. U novembru 2002 godine umire mi otac koji je ziveo u Novon Sadu. Krajem decembra moju suprugu cekaju ispred zgrade u kojoj smo stanovali u pola sest ujutro.
Tu je pretuku i opljackaju. Vrhovni sud odbija razbojnistvo jer su je navodno nesvesno opljackali. Dug period lecenja na psihijatriji. Sudjenje u Kucevu je cista farsa. Ucinioci tog dela su osudjeni. Jedan od njih bezi u inostranstvo. Parnica za nematerijalne troskove bolest i ostalo vec tri godine stoji u mestu.
Na jednoj televiziji u Pozarevcu bio gost prof Bane Ivkovic. Pitao sam ga dali smo svi mi trebali preci na stranu DOS-a. Nikada nikakvu pomoc od SPS-a nisam dobio. Vise puta sam zvao Bojana Kekica. Nikada nije bio tu. Njega kada su pretukli a ima 120 kg i osudjeni na vece kazne nego u slucaju moje supruge.
Posle smrti Slobodana Milosevica iz rukovodstva SRS Kucevo rekli su mi zali malo Slobu i predji kod nas.
Supruga je jos 2006 godine ostala bez posla u USSB (Sartidu).
Predsednica SPS-a koja je direktor centra za socijalni rad rekla je da ce primati negovateljice u starackom domu.
Krajem decembra prosle godine pozove me predsednik SRS u Kucevu i pita me dali mogu da budem predsednik na jednom birackom mestu. Ja kazem da nisam clan radikal. On kaze nema veze. Taj njihov potez me odvede kod njih.
Tako nas cetvoro iz kuce predjemo na stranu radikala. Deca se nisu uclanila.
Tek kod radikala vidim koliko im trebaju skolovani ljudi. Radim im analize i slicno. Supruga im je tehnicki sekretar.
Malo imam problema sto sam dugo bio socijalista. Pre neki dan rece mi bivsi sekretar SPS-a Kucevo da ja nisam zbog politike gubio posao ( njegovog sina je predsednica zaposlila kao vozaca).
Sada se pitam cemu sve to. Jednom je jedna doktorka meni rekla “Ratko kada si revolucionar zasto si pravi o porodicu”. Tada je mojoj suprigi bilo lose.
Ja sam se malo zaneo.
S postovanjem,
Ratko Jovanovic
12240 Kucevo
Svetog Save 63
063-425-474
PS
Kako ja mojoj deci da objasnim da vise nismo socijalisti.
Sin je treca godina prava a cerka zavrsava gimnaziju u Pozarevcu.
Moja je sreca da revolucionari imaju bogate zene…
Nisam ponovo citao tekst.