Retrospektiva Petra Lubarde (1907-1974) u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu prva je posle 40 godina velika izložba radova umetnika koji je sredinom prošlog veka postao jedan od glavnih predstavnika modernog slikarstva u SFRJ

Pre nekog vremena pronašao sam među porodičnim fotografijama i jednu na kojoj se vidi sledeća scena: stojimo, ispred jednog kamiona, Petar i Vera Lubarda, moj otac Milo, slikar Zonjić, dva šofera i ja. Bila je to 1946. godina, a ja, tada, jedanaestogodišnjak. Kamion bez cirade, i mi, u potpunoj smo prašini, nalazimo se negde u Srbiji, na putu za Cetinje.

Petar i Milo su išli tamo sa namerom da osnuju umetničku školu. Putovanje je bilo prava avantura, šoferi su bili ratni zarobljenici, Nemci, a ustvari Austrijanci, čini mi se, Bečlije. Kamion (bio je to trofejni kamion marke “OM”) se stalno kvario, a Austrijanci su strpljivo, malo-malo, skidali karburator i popravljali ga. Tako smo putovali 3-4 dana : preko Kraljeva, Kosovske Mitrovice, Peći, posetili i Dečane, pa preko Čakora, Andrijevice, Podgorice - do Cetinja. Bez sumnje da smo imali i veliku sreću da ne bude kiše, jer bi to uzbudljivo putovanje sa otvorenom prikolicom bilo još duže i neizvesnije.

Interesantno, o docnijim susretima sa Petrom Lubardom na Cetinju- nemam nikakvo sećanje. Tek kasnije, početkom pedesetih, kada je na Svetom Stefanu moj otac Milo otvorio jednu izvanrednu, a sponatnu, umetničku koloniju, sretao sam i Lubardu i mnoge naše velike vajare i slikare - Aralicu, Tabakovića, Sretena Stojanovića, Marka Čelebonovića…..Tu su nastala neke od izvanrednih Lubardinih slika : motivi sa Svetog Stefana i okoline. Sa svojim žestokim koloritom, sa užarenim suncem, ovi motivi i nadahnuća ostavili su nezaboravan trag u najzrelijim delima velikih slikara: Lubarde, Milunovića i Čelebonovića… Verujem u sud da je Lubardino slikarstvo, uopšte, po njegovom dolasku u Crnu Goru posle drugog svetskog rata, odjednom tako silovito, i nalazi svoj pravi likovni izraz, a njegova zgusnuta istina o Crnoj Gori- data kroz to njegovo delo- neverovatno živa i danas. To možemo odmah, sa oduševljenjem i iznenađenjem, da konstatujemo čim vidimo ovu njegovu veliku retrospektivnu izložbu.

Kasnije, kada sam nastavio školovanje, po povratku u Beograd, Milo, valjda videći moja razna vajarska umeća, predloži Lubardi da mu napravim veliku maketu bitke konjanika- oklopnika —”Kosovski boj”. Pošto sam to izvajao u glini, Petar je nastavio da boji te figure onako kako je to njemu odgovaralo. To mu je služilo kao početna faza skica za njegovu čuvenu zidnu kompoziciju “Kosovski boj”.

…

više u novom broju magazina “Pečat”