U knjizi Vladana Batića “Dve Srbije”, ideja hrišćanske demokratije gubi se u njegovom otvorenom neprijateljstvu prema SPC-u, a borba protiv korunpiranog Dinkića i albanskih ratnih zločinaca besmislena je nakon saradnje sa onima koji pomenute ličnosti podržavaju

Kada su moji prijatelji čuli da želim da pišem o knjizi Vladana Batića, namrgodili su se. “Šta će ti to?”, rekli su. “Batića malo ko voli. A i beznačajan je. Nije nikakva umetnost kritikovati ga. Samo ćeš mu napraviti reklamu i samo ćeš mu dati priliku da ponovo nekog napada”.
Ima u tome istine. Zato ću, kako bih ovaj prikaz učinio drugačijim, da započnem – pohvalom Batiću! Da, mislim da se kod njega mogu naći i dobre ideje. On jeste politička svađalica. Ali, mislim da mi se kod njega dopadaju tri stvari.

POGODIO TEMU
Prva je njegova ideja da se u Srbiju prenese politička koncepcija “hrišćanske demokratije”. Hrišćanska demokratija je svojevrstan spoj tradicionalnih vrednosti (poput svetosti života, stabilne porodice, jake nacionalne države) i društvene solidarnosti (tzv. “desna” država blagostanja). Hrišćanska demokratija naročito odbacuje danas gospodareću ideologiju neoliberalizma, koji društvo vidi kao skup apstraktnih, atomizovanih, od zajednice “suverenih” pojedinaca. Hrišćanske demokrate, naprotiv, smatraju da se društvo ne može svesti samo na tržište, a država na “servis” egoističkih individua. Društvo je nešto više od agregata sebičnih jedinki koje “slučajno” nastanjuju neku teritoriju. To je zajednica koja počiva na jasnim kolektivnim vrednostima. Među njima su najvažnije lojalnost zajednici (porodici, naciji) i solidarnost sa slabijim članovima zajednice. Država je organizacija te konkretne zajednice, sa osnovnim ciljem da obezbedi njen opstanak i napredak. Uz to, za hrišćanske demokrate jednako važan cilj države, je i obezbeđenje društvene pravde i sigurnosti. “Divlje tržište” svakako ne može da proizvede socijalnu pravdu.
Hrišćanske demokrate igrale su važnu političku ulogu u Italiji (naročito tokom Prve republike, 1945-1994), u Nemačkoj, Norveškoj i Čileu. Danas su hrišćansko-demokratske stranke sastavni deo narodnjačkog bloka. U evropskom parlamentu one čine najveću poslaničku grupu, tzv. evropske narodnjačke…

…

više u novom broju magazina “Pečat”