Generalni štrajkovi u Grčkoj predstavljaju odgovor građana na udar globalnog kapitala na tekovine socijalne države

Masovni štrajkovi povodom izmena socijalno-penzionog sistema, koji su treci put u poslednja cetiri meseca potresli Grcku, pokazali su da clanstvo u EU i ulazak u evro-zonu, ne znace sigurnu buducnost i blagostanje. Vlada konzervativca Kostasa Karamanlisa, pod pritiskom Brisela i MMF-a, ogranicila je prava radnika i zdravstvene privilegije, iako se protiv promena izjasnilo oko 70% graana. Vlada je tako pokazala da je ne interesuje mišljenje sopstvenog naroda, ali su joj masovnim obustavama rada milioni Grka poslali jasnu poruku da ce se boriti do opoziva zakona.

SMANJENJE PRAVA U IME EVRA Reforme penzionog sistema i pokrivanje ogromnog de cita zahtevaju i Brisel i MMF, jer je Grcka postala 12. clan evro-zone januara 2001, ali ima veliki javni dug. In acija i nezaposlenost bili su iznad proseka drugih zemalja EU, dok nekoliko godina uzastopno nije ispunjen uslov da budžetski de cit ne prelazi 3% BDP-a. Naravno, za neoliberalne gurue iz MMF-a i Brisela, rešenje ovih problema leži u privatizaciji vitalnih sistema, smanjivanju javne potrošnje i reformama, u oblasti radnog prava i penzionog sistema. Novi zakon predvia ujedinjenje više od 150 državnih penzionih fondova u 13 glavnih, smanjivanje broja zanimanja u kojima je moguce ranije penzionisanje, i povecanje starosne granice za odlazak u penziju za zaposlene majke, sa 50 na 55 godina. Grci, trenutno mogu da odu u penziju sa 35 godina radnog staža ili sa 58 godina života a, prema novom zakonu, granica …

…

više u novom broju magazina “Pečat”