U ekskluzivnom intervjuu za “Pečat”, srpski špijun u NATO-u, major Pjer Binel govori o ciljevima i razlozima agresije na tadašnju SRJ, bombardovanju civilnih ciljeva, mehanizmima islamskog terorizma, ali i položaju koji Srbija i njeno okruženje danas zauzimaju u svetu

Zbog majora Pjera Anrija Binela NATO agresija na tadašnju SRJ odložena je za pola godine. Srpski špijun u NATO-u, kako ga je tada označila svetska štampa, oktobra 1998. predao je jugoslovenskom obaveštajcu Jovanu Milovanoviću dokumente sa spiskom ciljeva napada, te je bombardovanje pomereno za mart sledeće godine. Pred francuskim sudom, u dvodnevnom postupku, osuđen je 12. decembra 2001. na dve godine zatvora, plus tri uslovno. Računajući i desetomesečni pritvor, Binel je iza rešetaka proveo 14 meseci. Okrivljen je, kako je pisala američka štampa, za treću najveću izdaju NATO-a, a na sudu je negirao svoju krivicu. Rekao je da je na susrete sa srpskim obaveštajcem ”išao prvo u prisustvu pretpostavljenog, a potom na drugi susret - sam”. Binel je ipak priznao da je napravio grešku, jer nije tražio pisano naređenje od svojih pretpostavljenih.

Kakva je bila reakcija francuske javnosti na celu ”aferu Binel”? Kako su reagovali ljudi oko vas – rodbina, prijatelji i kolege?

Sa suđenjem su se poklopili događaji od 11. septembra 2001, pa su u vestima pričali samo o tome. Banda iz Bele kuće tada je počela napad na Avganistan. Veoma malo ljudi interesovalo se za moj slučaj. Ipak, dosta organizovanih grupa bilo je spremno da realizuju demonstracije kada je meni suđeno. Naravno, održavam kontakte sa njima. Neki koji su bili u službi u Ministarstvu odbrane 1998. sada su se penzionisali. I oni sada mogu da pričaju sa mnom o toj aferi, i da mi daju odgovore na neka pitanja koja još uvek postavljam. Kada dođe momenat, ja ću napisati knjigu o državnoj manipulaciji u tom postupku. Skoro sve moje kolege, naročito one koje su imale visoke činove, pružili su mi pomoć i podršku. Neki moji šefovi bili su svedoci optužbe, ali su me i oni podržali. Jedan od mojih šefova, Britanac iz NATO- a, ponudio je da bude svedok odbrane pred francuskim sudom. Jedan od mojih kolega koji radi u DGSE-u kaže mi da me polovina kritikuje a polovina podržava. Međutim, oni koji me kritikuju, to rade zato što sam dozvolio da budem uhapšen, a ne zato što sam izdajnik. Svi ti ljudi dobro znaju da nikad nisam bio izdajnik. Oni znaju da sam informacije Milovanoviću dao po naređenju.

…

više u novom broju magazina “Pečat”