Objavljivanje knjige „Aristokratsko stopalo” predstavlja početak rehabilitacije stvaralaštva Olivere Katarine, naše velike umetnice kojoj država nije obezbedila ni osnovnu egzistenciju

Kako ste reagovali na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova?
Bila sam veoma potresena, i mislim da su svi naši ljudi bili ranjeni i uzbuđeni, jer ko smo mi Srbi bez Kosova? Sva naša sećanja, naše ime, naša vera, mit, svetinje – sve je tamo i sve je ugroženo. Bilo mi je drago kada su me studenti pozvali na Trg, da govorim. I rekla sam. Između ostalog, rekla sam da se jevrejski narod po progonu iz Jerusalima, dosetio da se pozdravlja sa DOGODINE U JERUSALIMU. Da to bude opomena dok se ne izbore ponovo za Jerusalim. A izborili su se. Dakle, mora se biti uporan, bez obzira na sve te međunarodne igre. Nezavisnost Kosova ne sme da se prihvati, ali, naravno, ne treba da krenemo sa „trubljama jarihonskim“, nego da budemo mudri, snažni i da se stalno opominjemo. Gete je rekao: „Samo onaj ko se svakodnevno bori za svoj život i za svoju slobodu, zaslužuje taj život i slobodu.” Očekujem od mladih da se svakodnevno, tiho, civilizovno, mudro, ali snažno i nepokolebljivo bore za naše Kosovo.

Da li biste, ako zatreba, poslali vašeg sina na Kosmet?
Ako bi išli mladi, išao bi i on, ali sada nije vreme za to. Danas je mudrošću potrebno osvajati svaku stopu Kosova i Metohije. Pa i ja sam išla na Kosovo, i ponovo ću ići. Bila sam tamo sa pesnicima, obilazila manastire, išla do mojih Dečana koje toliko volim, divila se našim monasima. Oni su najveći heroji ovog doba i vremena, deluju snažno, ponosito, služe za primer, čine nam čast što postoje i što čuvaju naču svetinju.
Da li objavljivanje knjige „Aristokratsko stopalo”, predstavlja početak perioda vaše rehabilitacije?
Svakako da mi je knjiga pomogla da istina o meni dođe do ljudi. Rekla sam da su o meni uvek drugi govorili, svi su sebi dali za pravo da zadiru u moju intimu. Evo da i ja konačno kažem šta mislim o samoj sebi. A u nastavku knjige 40 poznatih ljudi govore o meni. To je nešto jako lepo…

…

više u novom broju magazina “Pečat”