Ljiljana Habjanovic - Đurović, trostruki laureat prestižne nagrade NBS za najcitaniju knjigu godine iznosi za “Pečat” svoje stavove o redefinisanju ove nagrade, te o aktuelnoj situaciji u književnom kontekstu Srbije

Povodom dodeljivanja nagrade Narodne biblioteke Srbije za najcitaniju knjigu godine po novom principu, na osnovu kojeg bi ”kvalitet trebalo da zameni kvantitet”, književnica Ljiljana Habjanovic - urovic, u razgovoru za Pecat, istice kako ova odluka predstavlja uskracivanje prava citaocima da sami odlucuju o najpopularnijem književnom delu. Ukidanjem nagrade za najcitaniju knjigu godine u bibliotekama Srbije još jednom su birokrate i cenzori pokušali da se suprotstave književnoj stvarnosti. Pošto se pokazalo da su nemocni da je prilagode svojim estetskim, ali i drugim merilima, odlucili su da je, jednostavno – krivotvore. S obzirom na to da svoje favorite nisu mogli silom da nametnu citalackoj publici, rešili su da nagradu, koja nedvosmisleno svedoci o izboru citalaca –ukinu. Meutim, za ovakvu odluku glasali su i pojedini pisci.

Ovo je bila naša najznacajnija književna nagrada, upravo zato što su dobitnika birale desetine hiljada citalaca. Ukidanjem ove nagrade porice se pravo citalaca na sopstveni izbor, a bibliotekama i bibliotekarima oduzima se smisao postojanja. Jer i knjige i pisci, kao i biblioteke i bibliotekari, postoje samo radi citalaca. Rede nisanjem nagrade za najcitaniju u nagradu za najbolju knjigu, koju bira strucni žiri, nagrada Narodne biblioteke Srbije izgubila je svoju ekskluzivnost i znacaj, izjednacivši se tako sa svim drugim priznanjima koja dodeljuju raznorazni žiriji, kakvih ima blizu cetiri stotine, kako je neko pedantno izracunao. Sramota je što su u ovom poslu ucestvovali i pojedini, srecom malobrojni, pisci. Meu njima ima i onih koji su i sami, nekada davno, bili dobitnici ovog priznanja.

Priznanje NBS postoji duže od tri decenije. Ovo nije prvi put da se ono ukida.

Nagrada za najcitaniju knjigu u bibliotekama Srbije prvi put je dodeljena 1973. godine Milošu Crnjanskom za ”Roman o Londonu”. Do 1989. godine ona je tri puta bila ukidana, a taj cin je uvek bio obrazlagan takozvanom brigom za našu kulturu i težnjom…

…

više u novom broju magazina “Pečat”