Iako se 8. mart naziva Danom žena, ovaj datum zapravo simbolizuje pobedu nad anticivilizacijskim snagama, pobedu revolucionarki koje, hvatajuci se u koštac sa silom i nepravdom, nikada nisu kao kljucno pitanje isticale polnu pripadnost

Živimo u vremenu iskorenjivanja, kada se sistematski i veoma proračunato briše pamćenje čitavih generacija, kako bi na praznoj tabli uma mogla da bude utisnuta nova ”memorija”. Vrli novi svet ište i novog čoveka.

Na delu je, dakle, surova borba bez pravila i ograničenja (prekomerna upotreba sile tu se podrazumeva). Čitave civilizacije žrtve su novog krstaškog pohoda, a među njima se našla i Srbija, koju komadaju, proždirući joj vitalne organe.

U ovom kontekstu teško je govoriti o Osmom martu, međunarodnom prazniku koji bi trebalo da simbolizuje pobedu nad anticivilizacijskim snagama. Teško kada se zna da one ponovo nastupaju, ovoga puta pod zastavom Evrope i NATO pakta.

Međutim, ovde i nije reč o prazniku, već o odbrani pamćenja, o odbrani onoga što je još jedino preostalo da se brani. I to zbog mladih ljudi, kojima se nude surogati za sve vrednosti za koje su se izborile prethodne generacije.

Zbog njih je potrebno neprestano evocirati uspomene na istorijske događaje koji su unosili svetlost u mračne vekove ljudske civilizacije. U Veku tame koji nastupa, ta svetlost potrebnija je nego ikad. U njemu jedini putokazi treba da budu oni koje su obeležile generacije izuzetnih, hrabrih ljudi, čija se dela moraju oteti od zaborava…

…

više u novom broju magazina “Pečat”