Akademik i istoričar Čedomir Popov ekskluzivno za ”Pečat” iznosi svoje stavove o aktuelnom društveno političkom trenutku u kojem se Srbija našla nakon otcepljenja Kosova i Metohije

Da li su i u kojoj meri danas određujuće i upućujuće reči svetog Save ”da smo sudbinom predodređeni da budemo Istok Zapada i Zapad Istoka” i da ”iznad sebe nikoga ne priznajemo osim Boga i Nebeskog Jerusalima”?

Bilo da su to stvarno reci svetoga Save, bilo da su mu samo kasnije pripisane, ove poruke suštinski de nišu istorijski položaj i sudbinu srpskog naroda. Geografska pozicija na kojoj se njihova zemlja nalazi, Srbima je namenila ulogu i granice i mosta izmeu Istoka i Zapada. Vec samo po sebi, to nije srecna pozicija. Granice se mogu savlaivati i prelaziti miroljubivo i stvaralacki u interesu i na korist naroda koje dele, ali neretko i nasilno, ratovima i osvajanjima, da bi se razorile i pomerale u raznim pravcima, radi zadovoljavanja težnji mnogih mocnika.

Beograd, Morava, Vardar, raskrsnice i putevi na kojima živi srpski narod, u tom pogledu su istorijska paradigma. U srcu Balkana, srpski narod od svog dolaska na ovo podrucje našao se na krajnje osetljivom mestu susretanja i prožimanja, ali, još cešce, bespoštednog sukobljavanja razlicitih civilizacija, kultura, religija, politickih i društveno-ekonomskih sistema.

Preko njega se protegla religijska vododelnica pravoslavlja, katolicanstva i islama, koja je delila narode istog etnickog porekla na razlicite nacionalne pripadnosti, koje se uz kratke predahe vec vekovima sukobljavaju i teško podnose. U tim sukobima, vazda iniciranim ili cak izazivanim spolja, Srbi su ponajviše stradali, dospevajuci u stanje beznaa u kojem im je Bog ostajao jedina uzdanica. Vera u Njega, utemeljena u veri Srpske pravoslavne crkve, Srbima je pomogla u ocuvanju njihovog ne samo nebeskog, vec i zemaljskog bica i identiteta, ali im nikad nije mogla doneti trajan spoljašnji mir i sigurnu egzistenciju pred vecno ponavljanim pretnjama i uništavajućim…

…

više u novom broju magazina “Pečat”