BITKA ZA KOSOVO
Broj 1 | Piše: Uredništvo • 22. Februar 2008
Nekoliko hiljada ljudi sa zastavama Republike Srbije krenulo je prema objektima na “graničnom” prelazu. Službenici UNMIK-a verovatno su pomislili, bežeći pred besom i kamenicama, kako priznanje nazavisnosti Kosova i nije tako dobro za stabilnost regiona
Srbi iz Leposavića, Zubinog Potoka i Kosovske Mitrovice progovorili su posle devet godina. Nakon što se 19. februara, oko 11 časova, proširila vest da na administrativnu granicu između Srbije i Srbije, na prelazima Jerinje i Tabalija, stižu albanski carinici sa albanskim zastavama, velike grupe Srba, kao iz zemlje iznikle, pred zbunjenim očima pripadnika UNMIK-a, pogranične policije i carine, počele su da pale punktove na nepostojećoj granici. Nisu to bili oni Srbi, uljudni i tihi, koji strpljivo čekaju da im se pregledaju lične karte i da uđu u Srbiju u kojoj nema KFOR-a. Ovi Srbi nisu želeli da pokazuju lične karte u svojoj zemlji.
Nekoliko hiljada…
STAVITE NAS POD LINKOVE. SVE STO ZELITE DA SAZNATE O NAMA MOZETE VIDETI NA NASEM BLOGU. ZA SAD IMAMO BLOG ALI POSLE CEMO VIDETI. TU IMATE I BROJ TELEFONA SEKRETARA PARTIJE PA SE CUJTE. POZDRAV!!!
Iako svi danas pisu o “nezavisnosti Kosova”, pa cak i nasi mediji koriste taj pojam, uopste se ne radi o tome. Siptarski teroristi nisu izvojevali nezavisnost, oni su je samo proglasili! Tu njihovu “nezavisnot” priznale su odredjene drzave, medju njima SAD i ekonomski najmocnije drave EU ali pravo je svake drzave da nesto prizna zar ne? “Nezavisnost” siptarskih terorista nije priznata u SB UN, sto znaci da je ona jos uvek nistavna, odnosno da jos uvek imamo sanse da citavu situaciju prekorenemo u svoju korist.
Problem jedino lezi u tome, da cak i oni u Vladi Srbije koji se navodno svim silama bore, ne raspoznaju situaciju u kojoj se nalazi nasa drzava. Kontinurani niz godina, Srbija je meta specijalnog rata ciji se intezitet dejstva menja. U tom ratu protiv Srbije je cak upotrebljena i sila 1999. godine kao krajnja mera a onda je nastavljeno drugim sredstvima.
Sukobi niskog inteziteta uz mahanje papirima kakvo imamo danas, podrazumeva i niz drugih mera a silu samo kao krajnje sredstvo. S toga bi drzava Srbija (kao jednu od mera) trebala da ucini sve da ” minira” donatorsku konferenciju za Kosovo koja ce uskoro biti odrzana pod okriljem Svetske banke i MMF-a, da izazove razdor u Upravljackoj grupi za Kosovo, da izmedju ostalog objavi podatke o sperzi siptarskih narkoterorista i njihovih lobista u SAD i EU i slicno…. Sve je to “specijalni rat”, “sukob niskog inteziteta” ili “politicko ratovanje”, i nema tu vojne i policijske sile za koje se nasi ministi zaklinju da ih nece upotrebiti u odbrani teritorajlnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Znaci, mere, sredstva i nacini postoje, postavlja se samo pitanje da li ce ih neko upotrebiti ili ce se preko tv ekrana i dalje zaklinjati kako ne da Kosovo a kad se zasvesa spusti nastaviti da pustosi Srbiju na sve nacine…
U prilog ovog komentara postavljam jedan tekst koji sam jos 2004 godine napisao za sajt ARTEL, ciji je vlasnik bio gospodin Rade Drobac, nas nekadasnji ambasador u Portugalu.
Dalji pravci delovanja prošiptarskog lobija u SAD
Pise: S. Nikolic
Beograd, 08, septembar 2004. godine
Sasvim je sigurno da ce odmah nakon loklanih izbora na Kosovu i
Metohiji notorni lobisti za šiptarske interese u Vašingtonu pokušati da
svoje dosadašnje napore pretoce u stvaranje utiska o akutnom pitanju
kosovske nezavisnosti. Njihov je cilj da se pitanje trajnog rašavanja
statusa Kosova i Metohije putem njegovog odvajanja od Srbije do kraja
godine nadje na dnevnom redu americkog spoljnopolitickog establišmenta,
i bice predstavljeno kao akutni problem koji nedopušta nikakvo
odlaganje.
Jedan od argumenta koji ce pri tom koristit jeste, da je radi
poboljšanja americkog kredibiliteta u islamskom svetu posle napada na
Irak potrebno da Bušova administracija nacini krupan gest dobre volje
prema muslimanima. U prilog im idu cinjenice da SAD ne žele ili ne mogu
da ucine gest dobr volje prema islamskom svetu na Bliskom istoku, a
cerecenje Srbije se do sada pokazalo kao jeftin i isplativ politicki
posao. Uz to, šiptarski lobisti ce americki spoljnopoliticki
establišment pokušati da uvere da nerešeno pitanje nezavisnosti
predstavlja prepreku za pomirenje izmdu razlicitih etnicih grupa koje
žive na KiM, i da ce tek sa nezavisnošcu jedna “slobodno izabrana
vlada” biti u prilici da smanji potencijal za etnicke konflikte
izgradjuci “vladavinu prava i pluralizam”, što ce dati šansu dugorocnoj
stabilnosti KiM i citavog Balkana. S toga je akciju odvajnja KiM od
Srbije potrebno bez odlaganja i što hitnije realizovati.
Za takve svoje aktivnosti i delovanje, u americkoj administraciji, oni
ce imati podršku u liku Pola Volfovica zamenika americkog sekretara
odbrane koga je vec odavno za siptarsku stvar izlobirao Morton
Abramovic iz Medunarodne krizne grupe.
Ono što zabrinjava i olakšava delovanje ove raznorodne koalicije
prošiptarskih aktivista u Vašingtonu (Janoš Bugajski iz Centra za
strateške i medunarodne studije, Danijel Server iz Americkog instituta
za mir, Džejms Dobins direktor Centra za medunarodnu bezbednosnu i
odbrambenu politiku Rand korporacije, Carls Kupcan direktor evropskih
studija u Savetu za inostrane poslove, republikanac Henri Hajd,
demokrata Tomas Lantoš, Diogardi, Holbruk…) koji delujuci prema
zvanicnoj administraciji korak po korak ukidaju državu Srbiju na KiM,
jeste to,da sa srpske strane nema nikakvih osmišljenih kontra-akcija
koje bi predupredile i obesmislile njihovo delovanje Osim toga, naša
spoljna politika propušta šansu da americkoj vladi i javnosti stalno
ukazuje na cinjenice koje su sa stanovišta americke relapolitike
izuzetno znacajne a koje u velikoj meri mogu uticati na njen uspeh ili
neuspeh u buducnosti - Americka strateška angažovanost na Bliskom
istoku, kapsijskom basenu, Centralnoj Aziji, Koreji i drugde, ne
dopušta luksuz olakog stvaranja latentne nestabilnosti na Balkanu i
mogucnosti da americki interesi u ovom delu sveta budu ugroženi po bilo
kom osnovu, a pre svega delovanjem islamskih terorista. Samo takvi
argumenti, koji treba da predstavljaju spoj interesa Srbije i SAD imaju
šansu na uspeh u Vašingtonu i uvere americki spoljno politicki
establišment da latentna nestabilnost na Balkanu može da bude izbegnuta
samo konacnim prihvatanjem stava da je sa drobljenjem Srbije završeno.
Neki od tih argumenata su:
- Rezolucija br. 1244 SBUN garantuje teritorijalnu celovitost i
integritet SGC i Srbije i rešavanje statusa KiM u okviru i
insitiucijama države Srbije.
- Rezolucija br. 1244 SBUN je mrtvo slovo na papiru i sve dok ona ne
bude u poptunosti sprovedena Srbija nema nikakvu obavezu da pristupa
bilo kakvim pregovorima u vezi sa statusom KiM. Zalaganjem za doslednim
sprovodjenjem Rezolucije 1244. SBUN Srbija ne brani samo sopstvene
interese vec i volju medunarodne zajednice olicenu tom rezolucijom.
- Neko, koristeci se silom ili trenutnom konstalacijom odnosa u svetu
možda i može u okviru UN-a ili van njih izdejstvovati rešenje zvano
“Nezavisno Kosovo”, ali država Srbija na tako nešto nikad nece pristati
i koristice sva sredstva koja su na raspolaganju jednoj državi da
zaštiti svoju celovitost i teritorijalni integritet.
- Nezavisnost KiM bi nagradila genocid i etnicko cišcenje.
- Nezavisnost KIM bi dala legitimnost stavu da lokalizovana vecina neke
etnicke manjine na datom prostoru ili u okviru jedne regije, ili
administrativne jedinice daje njenim pripadnicima pravo na otcepljenje
od državne celine. To može imati ozbiljne posledice po mir, stabilnost
i medjuetnicke odnose na samo na Balkanu-Makedonija i ne samo u Evropi
(Baskija, Rusi na Krimu, severnom Kazahstan, severnoj Letoniji, Madjari
u rumunskoj Transilvaniji…) vec u buducnosti, i na tlu SAD, tj.
njenim jugozapadnim državama jer nije daleko dan kad ce meksicki
imigranti u njima imati vecinu.
- Nezavisnost KIM bi dovela do opšteg stava da se terorizam ipak
isplati što bi dalo krila svim teroristickim organizacijama u svetu.
Osim toga, nije nemoguce da neke od etnickih zajednica koje su pod
šiptarskim terorizmom prognane i etnicki ocišcene sa prostora KIM na
odluku o nezavisnosti Kosova reaguju spostvenim terorizmom, odnosno
terorizmom na siptarski terorizam ali i terorizmom na americke snage na
KiM.
- Nezavisnost bi KiM, s obzirom da njime vladaju kriminalni fisovi koji
imaju svoje eksponente u politici pretovorila u sigurno (državno)
utocište za trgovce drogom, oružjem, cigaretama i belim robljem i bazu
odakle bi se Evropa i SAD još više “bombardovale” narkoticima,
švercovanim cigaretama, belim robljem, oružjem…Šverc narkotika koji
zauzima primat u kriminalnim radnjama šiptarskog organizovanog
kriminala nije samo sredstvo brze zarade vec i sredstvo borbe
ekstremnog islama protiv Zapadne civilizacije koji koristeci šiptarske
kriminalce “bombarduje” Zapad drogom.
- Nezavisnost bi od KiM nacinila i sigurno (državno) utocište za
islamske teroriste i ekstremiste raznih boja, kao i bazu za njihove
teroristicke napade na ciljeve u Evropi i SAD po modelu BiH
(teroristicka mreža Al Qaide iz BiH je izmedu ostalog korišcena kao
podrška teroristickim napadima na SAD), s obzirom na njihove veze sa
šiptarskim teroristicko-separatistickim vrhom i trenutnu prisutnost i
aktivnosti u ovoj južnoj srpskoj pokrajini, a pred ocima KFOR-a i
UNMIK-a. Nije teško onda zamisliti onda kakvu bi tek aktivnost islamski
teroristi razvili na KiM i sa ovog prostora prema Evropi i SAD u
slucaju da KiM dobije nezavisnost.
Nažalost, izgleda da je sasvim izlišno davati bilo kakve informacije,
analize, i preporuke, jer njih nema ko ni da cita ni da sprovodi u
delo. I ova vlada, kao i one pre nje, spava snom trnoružice, a njeni se
diplomatski, obaveštajni i informativni servisi bave potpuno benignim
stvarima. Kad se budu probudili i najzad poceli nešto da rade možda ce
za sve biti kasno…